Rašomonijada u Gornjem Matejevcu

Mar­ko je ipak osu­đen za ubi­stvo, na 12 go­di­na za­tvo­ra. Pre­su­du je po­tvr­dio i Vr­hov­ni sud. Advo­kat Vu­jin ve­ru­je da je to sud­ska za­blu­da. Uve­ren je da Mar­ko ni­je ubi­ca, a on je ka­znu iz­dr­žao.  

Ni­je bi­lo ni­jed­nog ma­te­ri­jal­nog do­ka­za po­mo­ću ko­ga je sud mo­gao da obra­zlo­ži svo­ju od­lu­ku. Je­di­ni do­kaz pro­tiv Mar­ka bi­le su Lju­bin­ki­ne iz­ja­ve. Tač­ni­je, 14 nje­nih raz­li­či­tih iz­ja­va ko­je je da­la to­kom is­tra­ge. 

Lju­bin­ka je sa­slu­ša­va­na de­set pu­ta i uvek je ne­gi­ra­la da ima bi­lo ka­kve ve­ze sa ne­stan­kom ili ubi­stvom svog mu­ža Vla­sti­mi­ra. Nji­hov sin je ta­ko­đe bio u pri­tvo­ru, pod sum­njom da je uče­stvo­vao u zlo­či­nu. Lju­bin­ka je pri­li­kom je­da­na­e­stog sa­slu­ša­nja re­kla: „Pu­sti­te mi si­na. Mog mu­ža smo ubi­li ja i Mar­ko.”

Već na­red­nog da­na sin je pu­šten iz pri­tvo­ra. Do kra­ja su­đe­nja je go­vo­rio da ne ve­ru­je u maj­či­no pri­zna­nje. 

Op­tu­žni­ca je na­pi­sa­na na osno­vu nje­nih 14 iz­ja­va, ko­je su bi­le raz­li­či­te u mno­gim de­ta­lji­ma. Jed­nom je ka­za­la da je te ve­če­ri, 3. ok­to­bra, sva­đa iz­me­đu Vla­sti­mi­ra i Mar­ka po­če­la na te­ra­si, a dru­gi put da su tu­ču za­po­če­li u so­bi. Jed­nom je re­kla da je Mar­ko uda­vio Vla­sti­mi­ra ru­ka­ma, dru­gi put da ga je ubio ma­ka­za­ma, a tre­ći put je spo­mi­nja­la bri­tvu. Ka­da je Vla­sti­mir po­čeo da do­zi­va kom­ši­je u po­moć, ona mu je u usta sta­vi­la ma­ra­mu. Na dru­gom sa­slu­ša­nju to ni­je bi­la ma­ra­ma ne­go blu­za, a na tre­ćem džem­per.

U op­tu­žni­ci je pi­sa­lo da su te­lo uvi­li u pr­te­ni ći­lim, po­li­li ben­zi­nom i za­pa­li­li, ali da su ubr­zo uga­si­li va­tru, jer bi ti­me skre­nu­li pa­žnju kom­ši­ja, pa da je na kra­ju Mar­ko „od­neo leš u ne­po­zna­tom prav­cu”.

Nig­de u ku­ći ni­su pro­na­đe­ni tra­go­vi kr­vi, ni­ti tra­go­vi ga­re­ži. Ni­ko od kom­ši­ja ni­je ose­tio dim ni­ti čuo za­po­ma­ga­nje.

Sve Lju­bin­ki­ne iz­ja­ve bi­le su sni­mlje­ne na mag­ne­to­fon­skoj i film­skoj tra­ci, ali ona ni­ka­da ni­je bi­la na su­đe­nju.

– Po pri­je­mu op­tu­žni­ce bra­ni­o­cu je re­kla da je sve laž što je u svo­jim pri­zna­nji­ma na­ve­la, što se mo­že i vi­de­ti iz sa­dr­ži­ne pri­zna­nja, ko­ja su pot­pu­no pro­tiv­reč­na. Iz­ja­vi­la je pri­go­vor pro­tiv op­tu­žni­ce, ali o tom pri­go­vo­ru ni­je od­lu­či­va­no jer Lju­bin­ka vi­še ni­je ima­la sna­ge da sa­če­ka su­đe­nje, da po­gle­da u oči op­tu­že­nom Mar­ku i svom si­nu, pa je u pro­sto­ri­ja­ma za­tvo­ra od­u­ze­la se­bi ži­vot ve­ša­njem – re­kao je advo­kat Vu­jin.

Sud je utvr­dio da od­no­si u po­ro­di­ci ni­su bi­li naj­bo­lji. Pri­ča­lo se da je Vla­sti­mir bez sa­gla­sno­sti su­pru­ge i si­na pro­da­vao svo­je nji­ve i no­vac tro­šio po ka­fa­na­ma. Se­o­ske pri­če uka­zi­va­le su na taj­nu ve­zu Lju­bin­ke i Mar­ka, ko­ja je tra­ja­la 15 go­di­na, ali ni to sa si­gur­no­šću ni­je utvr­đe­no. 

Je­dan sve­dok se pri kra­ju su­đe­nja od­jed­nom „se­tio” da Vla­sti­mi­ra ni­je vi­deo 4. ne­go 3. ok­to­bra na auto­bu­skoj sta­ni­ci. To je bi­la ne­de­lja, a ne­de­ljom uju­tru ni­je bi­lo auto­bu­skih po­la­za­ka iz Gor­njeg Ma­te­jev­ca za Niš. Dva sve­do­ka su tvr­di­la da su vi­de­li Vla­sti­mi­ra u po­ne­de­ljak, 4. ok­to­bra u Ni­šu.

– Mi ni­smo to­kom po­stup­ka iz­ve­li do­kaz ko­ji bi ma­kar po­sred­no upu­ći­vao da je iz­vr­še­no ubi­stvo. Ni­smo ima­li po­u­zdan po­da­tak čak ni da je ne­sta­li Vla­sti­mir mr­tav, a ka­mo­li da je na­sil­no li­šen ži­vo­ta – re­kao je advo­kat Vu­jin u za­vr­šnoj re­či.

Vla­sti­mir ni­ka­da ni­je pro­na­đen, ni živ ni mr­tav.