Četvrtak, 11.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MISIJE NA MESEC

Mesec pohodilo 12 astronauta

Tokom više svemirskih misija odvažni svemirski piloti hodali su površinom Zemljinog satelita, prikupljali uzorke stena i postavljali merne instrumente
Лунарно возило (Фото НАСА)

Posle lansiranja „Sputnjika”, prvog ruskog satelita koji je 4. oktobra 1957. prvi put obleteo planetu Zemlju, počela je „svemirska” trka između Rusije i SAD. Obe zemlje ulagale su velika novčana sredstva u razvoj kosmičke tehnologije. U nadi da će preteći Ruse, SAD su 1969. poslale prvu astronautsku misiju na Mesec. Širom sveta poznatu rečenicu da je „ovo mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo” izrekao je Nil Armstrong, kada je u ime čovečanstva prvi put zgazio na površinu Zemljinog satelita i označio uspešnom misiju „Apola 11”. Sa njim je leteo i njegov kolega astronaut Edvin Oldrin. Godinama posle ovog istorijskog događaja, širom sveta su u kafanskim kuloarima, a danas preko interneta, raspredane priče o tome da SAD, u stvari, nisu bile na Mesecu, već da je sve to bila dobro izrežirana priča koja je snimljena u nekom od holivudskih filmskih studija. Glavni argument pobornika teorije zavere, kojih i dan-danas ima mnogo, jeste da tehnika u tom vremenu nije bila dovoljno razvijena da bi mogla da obavi toliko komplikovanu misiju. Drugi i najčešći argument koji se često može čuti među teoretičarima zavere jeste: „Ako su stvarno bili na Mesecu, zašto nisu opet otišli”. To nam je bio glavni povod da podsetimo da je tokom godina NASA organizovala više uspešnih misija leta na Mesec. Čak 12 astronauta pohodilo je njegovu površinu. Za to vreme prikupljeno je dosta uzoraka koji su doneti na Zemlju zbog daljih naučnih istraživanja sastava površine Meseca.

Mesečev modul „Apola 11“ na površini Meseca (Foto NASA)

Misija, nazvana „Apolo 11”, sprovedena je 21. jula 1969. Astronauti Nil Armstrong i Edvin Oldrin uspešno su se spustili i zakoračili na površinu Meseca. Sletanje je bilo toliko teško i opasno da je u jednom trenutku Armstrong morao ručno da upravlja lunarnim modulom kako bi uspešno sleteli. Na površini Meseca proveli su tačno 21 sat, 36 minuta i 21 sekundu, dok su u šetnji Mesečevom površinom proveli dva sata, 31 minut i 40 sekundi. Za to vreme skupili su uzorke stena i postavili instrumente kojima se meri udaljenost Zemlje od Meseca, koji se i danas koriste.

Iste godine 14. novembra organizovana je misija „Apolo 12” u kojoj su astronauti Pit Konrad i Alan Bin uz velike muke zbog tehničkih problema uspeli da se spuste na Mesec. Tamo su proveli dva dana.

Sledeća misija „Apolo 13” počela je 11. aprila 1970, ali je otkazana jer je eksplodirao rezervoar sa kiseonikom svega dva dana posle lansiranja. Posada nije mogla da sleti na Mesec i vratila se na Zemlju.

Mesečev modul „Apola 12“ na površini Meseca (Foto NASA)

Sledeća dva astronauta, u misiji „Apolo 14”, bili su Alen Šepard i Edgar Mičel. Poleteli su 31. januara 1971. i sleteli na Mesec 5. februara. Na Mesecu su sproveli niz seizmičkih eksperimenata, dok su za prevoz opreme i uzoraka koristili modularni transporter.

Sledeća misija nazvana „Apolo 15”, takođe je bila uspešna. Dejvid Skot i Džejms Irvin sleteli su na Mesec 31. jula 1971. Na Mesecu su proveli tri dana, od toga čak osamnaest i po sati van letelice. U ovoj misiji na Mesec je preneto prvo vozilo kojim su mogli mnogo dalje da voze nego sa modularnim transporterom. Prikupili su 77 kilograma uzoraka.

Džon Jang i Čarls Djuk bili su članovi misije „Apolo 16”. Prilikom približavanja lunarnoj orbiti razmatrali su da prekinu misiju zbog problema sa glavnim motorom. Ipak, uspeli su da slete na Mesec, gde su proveli tri dana, od 21. do 23. aprila 1972. Specijalnim vozilom, lunarnim roverom, prešli su čak 26,7 kilometara po Mesečevoj površini.

Poslednji ljudi koji su hodali po Mesecu bili su Judžin Cernan i Harison Šmit. Oni su tokom misije „Apolo 17” sleteli na Mesec 11. decembra 1972. Tokom trodnevne misije, tri puta su hodali površinom Meseca, prikupili još uzoraka stena i postavili merne instrumente. Posle misije „Apolo 17” NASA je prestala da šalje astronaute na Mesec.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

odgovor
Na Islandu.
Зоран
У Невади или Аризони ?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.