Evropa traži da se naplaćuju plastične kese
Prema novom istraživanju „Eurobarometra”, 72 odsto građana Evrope izjavilo je da su smanjili upotrebu plastičnih kesa, a čak 38 procenata njih je ovu naviku usvojilo tokom prošle godine. Ne čude onda slike potrošača u evropskim supermarketima koji u kupovinu nose cegere ili platnene torbe. Ne žele da plaćaju kese prilikom svakog odlaska u kupovinu, a što je još važnije imaju razvijenu svest zbog čega je to dobro za životnu sredinu.
Evropska komisija je inače nedavno usvojila prvu sveobuhvatnu strategiju o plastici, sa ciljem zaštite planete i zdravlja građana. Prema novim planovima, do 2030. sva plastična ambalaža na tržištu EU mogla bi da bude reciklirana na ekonomičan način. Takođe, zahtev je i da se smanji potrošnja plastike za jednokratnu upotrebu. Nedavno je iz crnogorskog Ministarstva održivog razvoja i turizma potvrđeno da će ova zemlja u skladu sa direktivom slediti sve obaveze i primeniti najbolje prakse razvijenih zemalja Evropske unije.
– Mere moraju da uključuju definisanje maksimalne godišnje potrošnje koja obuhvata 90 laganih plastičnih kesa za nošenje po osobi do kraja 2019. i 40 laganih plastičnih kesa za nošenje po osobi do kraja 2025. Takođe u planu je i da do kraja ove godine plastične kese za nošenje ne budu besplatne , poručili su iz crnogorskog ministarstva.
Iako zabrana upotrebe ovih kesa nije obavezujuća mera prema zakonodavstvu Evropske unije ova zemlja očigledno ide u tom pravcu budući da je ovo veliki problem, kao i u ostalim zemljama u regionu, pa i u Srbiji. Kod nas se već sada u pojedinim trgovinama, posebno stranim, kese naplaćuju. Međutim, mnogo je više onih radnji u kojima su one ostavljene na pultovima i praktično kupci mogu da ih besplatno uzimaju bez ograničenja. „Politika” je pokušala da u Ministarstvu za zaštitu životne sredine sazna kako će Srbija odgovoriti na mere Evropske unije, ali do zaključenja ovog broja odgovore nismo dobili.
Evropska unija namerava da sektor reciklaže učini profitabilnijim, što će otvoriti nova radna mesta. Sektor plastike u EU je veliki – zapošljava 1,5 miliona ljudi i ostvario je promet od 340 milijardi evra u 2015. godini. Industrija plastike je zbog toga veoma važna za evropsku ekonomiju, a povećanje održivosti može da podstakne inovacije, konkurentnost i otvaranje novih radnih mesta. Poznato je da se nereciklirana plastika razlaže sto godina. Sa druge strane, samo pet odsto plastične ambalaže zadržava se u privredi, a ostatak se gubi nakon vrlo kratkog vremena od prve upotrebe. Za EU to su gubici od 70 do 105 milijardi evra.
– Evropa to ne može sebi da priušti. Milion tona plastičnog otpada završava u okeanima svake godine. Većina plastičnih materijala u Evropi se deponuje ili se spaljuje, a ne reciklira što je preskupo – navodi se u tekstu obrazloženja direktive.
Brisel je već preduzeo mere za smanjenje upotrebe plastičnih kesa. Ranije usvojenom direktivom, države članice su se obavezale da će primeniti najprikladnije mehanizme za smanjenje potrošnje. Tada je postavljen cilj da se upotreba plastičnih kesa smanji 50 odsto do 2017. godine i 80 odsto do 2019. godine u poređenju sa količinama koje su se koristile 2010. Kako se navodi u poslednjem izveštaju, dosadašnja iskustva pokazala su da su mere koje su već uvedene u zemljama članicama, bez obzira na to da li su uvedene naknade ili ograničenja, bile veoma efikasne. Brisel ponovo upozorava da će pratiti delovanje država članica kako bi se osiguralo postizanje planiranih ciljeva.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
