Gospodar „tvitova” i posramljene žrtve

Mnogo kraće su se svetski mediji bavili pričom o razotkrivenim prevarama, ostavivši za sobom prazninu umesto značajnijih pitanja o prevarenima i vremenu u kojem živimo. A, otvaraju se barem tri: kako je dečak nasamario poznate institucije i zvezde tenisa, zašto prevareni ćute i šta su zakonske posledice svega?

Slava bez lica i rezultata

Za opis detalja tehnologije prevare zaslužan je Ben Rotenberg, saradnik časopisa „Slejt”. Znali su ih i drugi, ali su prevareni brižno čuvali detalje sopstvene bruke.

Tako je, na primer, priča mogla da se završi još krajem 2014, kada je mali strumički sajt predstavio sedamnaestogodišnjeg sugrađanina, „pobednika međunarodnog juniorskog turnira u Holandiji”. Niko tada nije proverio lako dostupne podatke i utvrdio da pomenuti teniseri nisu bili u Holandiji, te da turnir nije uopšte nije bio održan.

Umesto provere, stigao je poziv sa strumičke televizije, gde se „pobednik” iduće nedelje pojavio sa peharom. Novinaru je priča Grnčarova bila pomalo čudna, ali led je već krenuo, a brana pukla. Mnogi makedonski mediji su poverovali da je Balkan dobio Đokovićevog naslednika u zemlji koja nikada nije imala uspeha u tenisu. To televizijsko gostovanje bilo je poslednja i jedina prilika da budući obožavaoci „Đokovićevog naslednika” vide lice svog idola, jer je već tada shvatio da će bolje proći kao nevidljiv ...

Ispod radara makedonske publike je prošao i jedini registrovani meč Grnčarova, u proleće 2015. Prema istraživanju Bena Rotenberga, bilo je to prvo kolo kvalifikacija za mali juniorski turnir u Podgorici, u kom je budući kralj tvitera izgubio sa 6:0, 6:0, od Nikole Vukotića. Mnogo kasnije, crnogorski teniser sa samo još jednom pobedom tokom sedam godina juniorskog tenisa, kratko je odgovorio na pitanje o igri svog protivnika: „Rezultat vam sve kazuje”...

Šta da se radi kada nema rezultata? Dve godine kasnije, u proleće 2017, Grnčarov prijavljuje pobedu na malom ITF turniru u Šarm el Šeiku i njegova slava u Makedoniji ponovo raste. U stvarnosti, on je dobio specijalnu pozivnicu, ali se nije pojavio u prvom kolu. Ta predaja Marku Finu iz Zimbabvea, ostala je do danas jedini registrovani meč u profesionalnoj karijeri makedonskog tenisera u pokušaju.

Nije vredelo što je novinar Aleksandar Bojadžiski ubrzo posle objavljivanja lažnih vesti zabranio saradnicima dalje tekstove. Manjina upućenih se izgubila u lavini koja je tek krenula.

Fabrika dirljivih poruka

Jer, dok prevareni ćute, ceremonijal-majstor otkriva da se slava još brže dostiže bez lica i rezultata, a da internetom može lakše da se upravlja nego zvaničnim medijima. Po Rotenbergovom istraživanju, tokom prošlog leta niklo je više od 200 naloga na Tviteru posvećenih isključivo Grnčarovu. Čitava fabrika „tvitova”.

Po promeni sadržaja poruka može da se vidi koliko je mladić iz Strumice, za dve godine, napredovao u shvatanju sistema manipulacije. Kada je balon pukao, jedan od komentatora u carstvu elektronskih poruka je to opisao rečima: „Isak Njutn je sa samo 23 godine otkrio zakon gravitacije, a Darko Grnčarov, sa svega 19 – trolovao teniski Tviter”.

Od jula je krenuo pravi „rijaliti”, u kom su najavu velikih rezultata zamenile dirljive poruke. Najpre je podelio sa svojim obožavaocima dramu kroz koju je prošao, posle kome izazavane moždanim udarom, gubitka sluha i straha da neće moći ni da se kreće, a kamoli da igra tenis. Zatim su krenule poruke sa snimcima treninga na muktrpnom putu povratka. Teniseri na snimcima i klipovima nikada nisu viđeni s lica, uvek s leđa ili iz profila, nekada su igrali levom a nekad desnom, a na kraju se ispostavilo da je jedan od snimaka skinut sa instagrama sedamnaestogodišnjeg španskog tenisera Kamerona Trigolosa.