Baterije u vidu premaza

Zamislite da, umesto zamene baterije, svoje elektronske spravice umočite u naročitu smesu!

Na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT) naučnici su se ugledali na školjku morskog puža u smišljanju usavršenog napajanje mobilnih telefona i „ličnih digitalnih pomoćnika”. Osmislili su „pametni nanomaterijal” – svojevrsnu mešavinu organskih i neorganskih sastojaka – koji uveliko podseća na plastični omot za uvijanje hrane. 

Andželi Belčer nadahnuće je zaiskrilo pre deset godina; iz oduševljenja mekušcima s ljuskom i spremnosti da sebi postavlja nesputana pitanja. Dve misaone niti su se začas ispreplele udarivši temelj novim istraživanjima koja objedinjuju neorgansku hemiju, biohemiju, hemiju materijala, molekularnu biologiju i električno inženjerstvo.

Poznato je da morski puževi prianjaju uz stene, a da imaju školjku koja je, čak, 98 odsto sačinjena od kalcijum karbonata – što običnim jezikom zovemo kreda u boji – ali 3.000 puta čvršća. Vodene životinjice ga obrazuuju iz uobičajenih minerala.

Istraživači su se pitali kako istovremeno izlučuju spoljašnji hrapav oklop i unutrašnju neprozirnu prevlaku.

(/slika2)„Zapitala sam se iznenada šta bi se desilo da ljudi umeju da sastave dva takva materijala, poput morskih puževa”, priseća se Andžela Belčer. “Šta će se zbiti ako uspeju da spoje proteine s nekim od 110 hemijskih elemenata iz periodnog sistema?”

Na prvi pogled izgledalo je lako i razumno: ljuska se oblikuje od samosastavljajućih i samostvarajućih materijala već 500 miliona godina.

Iz iznenadnog uvida „našao sam” (eureka) utemeljeno je novo poglavlje bioinženjerstva: smišljeni su „pametni nanometarijali”, veoma bitni za usavršene optičke i elektronske naprave, od kojih se izvlači providan premaz sićušnih baterija (nanoveličine) na punjenje. Da bi u svojem sastavu u zadržale oksid kobalta, u kašu je ubačen virus.

Nemojte se nimalo začuditi ako jednog dana na svoje elektronske uređaje sipate tečni preliv koji će ih napajati strujom! Kao da ste ih premazali nekavom energetskom bojom.

A šta posle dolazi?

Izuzetno majušni računarski čipovi, „pametni senzori” od nanokristala, gorivne ćelije. Dovoljno je da u laboratoriji naterate molekule da se udružuju u nesvakidašnje elektronske, optičke i magnetne materijale.

Zašto ne biste ubuduće svoje mobilne telefone ili muzičke plejere, izrađene od ovakve građe, naučili da posle pada sami poprave kvar?