Ubuduće bez mini-hidroelektrana na Staroj planini

Grad Pirot, po rečima ministra Trivana, odabran je za javnu raspravu o Predlogu zakona o klimatskim promenama, koji će biti jedan od najvažnijih u mandatu ove vlade, zato što ovo područje obiluje prirodnim dobrima koje bi trebalo sačuvati. To je pozdravio i domaćin skupa pirotski gradonačelnik Vladan Vasić, naglasivši opredeljenje gradske uprave za razvijanje Pirota kao ekološke opštine.

Izgradnja regionalne sanitarne deponije, poboljšanje kvaliteta vodosnabdevanja, započeta izgradnja fabrike vode, izgradnja energane i renoviranje svih toplovodnih sistema, neki su od projekata koje Pirot realizuje kako bi unapredio životnu sredinu. Što se tiče MHE, gradonačelnik se ogradio, rekavši da lokalna samouprava nije nadležna za dozvole koje regulišu njihovu izgradnju, ali da je u Prostornom planu Republike Srbije predviđena izgradnja pomenutih centrala na Staroj planini, o čemu govori i katastar.

Međutim, Staroplaninci govore nešto drugačije, podsećajući da su svojevremeno i opštinari bili za male hidrocentrale.

– Problem je nastao 2011. godine, kada su mini-hidroelektrane „ugurane” u Prostorni plan opštine Pirot, tako što je bila predviđena izgradnja čak 58 novih elektroprivrednih objekata, i to, u većini slučajeva, u prvoj i drugoj zoni zaštite, gde nikakva gradnja nije dopuštena. Tada se usprotivio nezavisni odbornik Dušan Mitić, smatrajući da će ovaj plan narušiti hidropotencijal Stare planine, ali je bio ućutkan – rekao nam je Aleksandar Jovanović Ćuta, predstavnik žitelja Stare planine, podsećajući da je po dobijanju zaključka da je prostorni plan usklađen sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, ondašnji ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić dao saglasnost za Prostorni plan opštine Pirot.

Svesni katastrofalnih posledica po ekosistem, ali i po stanovništvo, koje bi ostalo bez vode, Staroplaninci su se udružili u borbi da sačuvaju svoje reke i ne ostanu žedni. Upravo zato, aktivisti Saveza mesnih zajednica Stare planine na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o klimatskim promenama postavili su i pitanje zaustavljanja izgradnje MHE, s obzirom na to da je za njih 20 u postupku dobijanje dozvola za gradnju.

– Kako to obično biva, i ovog puta „kola su se slomila” na malim investitorima, koji su, prema Prostornom planu, mogli da grade MHE na svojim imanjima pokraj kojih teče reka. Država će plaćati više cene za energiju iz obnovljivih izvora, uz zagarantovane uslove otkupa. Sve u svemu, izgledalo je to kao isplativa i sigurna biznis investicija. Mnogi su se zadužili, založili porodične kuće da bi uzeli kredite, jer je za dobijanje svih dozvola i idejnog projekta potrebno 15.000 do 20.000 evra – navodi naš sagovornik, koji se sa ostalim meštanima svesrdno borio protiv ulaska ogromnih bagera u vodotokove koji su toliko mali da se mogu preskočiti i koji bi time bili uništeni.

Kad se saberu svi utisci i svedočanstva, postaje jasno da su MHE na Staroj planini za sada promašen projekat, bar u zaštićenim područjima, kako iz ekološke, tako i iz energetske perspektive. Srećom, ministar ekologije sada je rekao „ne”.