Sva srpska strateška partnerstva

Posle potpisivanja strateškog partnerstva s predsednikom Srbije Ilham Alijev je novinarima rekao da je to veoma opširan i važan dokument koji sadrži sva značajna pitanja odnosa dve zemlje. „U međunarodnim organizacijama smo podrška jedni drugima. Po pitanju teritorijalnog integriteta i celovitosti uvek se podržavamo i smatramo da se konflikti moraju rešavati u skladu s međunarodnim pravom i rezolucijama SB UN”, poručio je predsednik Azerbejdžana.

Diplomata Zoran Milivojević kaže da ovakvi sporazumi o strateškom partnerstvu odražavaju pre svega političku volju i opredeljenje da dve države u budućnosti razvijaju prijateljske odnose u svim oblastima, od politike preko privrede do kulture. „Strateška partnerstva nisu klasičan međunarodni ugovor koji ima obavezujuću snagu. To su pre svega načelni dokumenti, koji definišu principe na kojima će dve prijateljske zemlje koje se međusobno uvažavaju razvijati svoje odnose u budućnosti”, objašnjava Milivojević.

Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu dr Stevan Rapaić ističe da je sam pojam strateškog partnerstva između dve države, koji se u poslednje vreme koristi u međunarodnoj politici, pozajmljen iz ekonomije, jer uglavnom kompanije sklapaju takve sporazume. „Jedino je sporazum s Francuskom iz 2011. u formi međunarodnog ugovora i javno je objavljen u ’Službenom glasniku’. Sva ostala strateška partnerstva su na nivou deklaracija i izjava, do čijeg tačnog sadržaja istraživači ne mogu da dođu”, napominje Rapaić. Ovaj saradnik IMPP-a dodaje da strateška partnerstva podrazumevaju da postoji zajednički cilj. U političkom smislu, dodaje, važno je da imamo takve sporazume i održavamo odlične odnose s velikim silama kao što su Rusija i Kina, jer su to dve stalne članice Saveta bezbednosti UN koje brane naše nacionalne interese.

Zato je za Zorana Milivojevića pismo kineskog šefa države srpskom predsedniku bitna poruka Srbiji: „To što se Si Đinping i Vučić često dopisuju veoma je značajno za nas. To znači da Kina daje do znanja da joj je Srbija u sadašnjem vremenu i prostoru važna kao nezavisna i vojno neutralna država.”

Po oceni dr Dragana Đukanovića, s Fakulteta političkih nauka, za razliku od država centralne i istočne Evrope, kojima je SAD glavni strateški partner, mi smo izuzetak jer imamo mrežu strateških partnera. Kada je u pitanju naš put u EU, kaže Đukanović, važno je što imamo strateška partnerstva s Italijom i Francuskom, ali nažalost nismo iskoristili sav potencijal takvih dogovora.

Osim političkog karaktera, strateška partnerstva za Srbiju imaju i ekonomski značaj, jer posle potpisivanja takvih sporazuma rastu robna razmena i direktne investicije, a najbolji primer je Turska. Posle posete Tajipa Redžepa Erdogana sa 700 privrednika Beogradu u oktobru, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić je izjavio da su odnosi između Srbije i Turske podignuti na nivo strateškog partnerstva, što je potvrđeno i potpisivanjem deklaracije o osnivanju Saveta za saradnju s tom zemljom.

Po mišljenju Stevana Rapaića, reč je ipak o jednostranoj izjavi ministra, jer i pored Ugovora o slobodnoj trgovini s Turskom ne može se reći da Beograd s Ankarom ima odnose strateškog partnerstva. „Dobro je što imamo pogodnost da u Tursku izvezemo 5.000 tona goveđeg mesa, ali problem je što nemamo dovoljno kapaciteta da tu kvotu ispunimo, jer država ne subvencioniše poljoprivredne proizvođače”, objašnjava ovaj stručnjak za direktne strane investicije.

Rapajić kaže da Turska i s Kosovom ima Ugovor o slobodnoj trgovini, koji Priština nije ratifikovala, da bi koliko-toliko sačuvala tu svoju privredu. Uprkos tome što prištinska vlada ne daje subvencije stranim investitorima, Turska je od 2012. do 2017. na KiM, čiju državnost ne samo da je priznala nego i svesrdno podržavala, uložila 300 miliona evra. U tom istom periodu turski investitori su u Srbiju plasirali 80 miliona evra.

I Milivojević i Rapajić slažu se da je dobro što Srbija ima akcioni plan o strateškom partnerstvu s Azerbejdžanom. Reč je o sekularnoj muslimanskoj državi, bogatoj naftom i zemnim gasom, koja ekonomski dobro stoji i nema nameru da prizna nezavisnost Kosova, što je za Srbiju veoma značajno. „Pitanje je dokle možemo tako da balansiramo ako hoćemo u EU. Kada su u pitanju strateška partnerstva, čini mi se da se Srbija ponaša kao da smo  i dalje u Pokretu nesvrstanih. Treba da imamo jasno spoljnopolitičko usmerenje i opredeliti se što, naravno, nije lak zadatak”, smatra dr Rapajić.

Od Rima do Bakua

Rim, 13. novembra 2009 – Strateško partnerstvo između Srbije i Italije uspostavljeno tokom održavanja prvog samita dve vlade

Pariz, 8. aprila 2011 – Srbija i Francuska su potpisale Sporazum o strateškom partnerstvu u cilju podrške Francuske u procesu pridruživanja Srbije EU i razvoja saradnje u oblastima odbrane, ekonomije, kulture, nauke i obrazovanja

Abu Dabi 17. februara 2013 – Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vučić i šeik Abdulah bin Zajed, ministar spoljnih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata, potpisali su izjavu o strateškom partnerstvu

Soči, 24. maja 2013 – Ruski i srpski predsednici Vladimir Putin i Tomislav Nikolić potpisali su Deklaraciju o strateškom partnerstvu između Rusije i Srbije

Beograd 18. juna 2016 – Predsednici Tomislav Nikolić i Si Đinping potpisali su zajedničku izjavu Srbije i Kine o uspostavljanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva

Baku 21. maja 2018 – Predsednici Srbije i Azerbejdžana Aleksandar Vučić i Ilham Aliev potpisali su Zajednički akcioni plan o strateškom partnerstvu dve države