Bosna i Hercegovina: Rodoljublje na tri dela

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Kada se govori o patriotizmu u Bosni i Hercegovini treba početi od reči šefa misije Oebsa Daglasa Dejvidsona da se u ovoj zemlji „sve deli na tri” i da u njoj „postoji malo zajedničkog”. Analizirajući školstvo u BiH, on je nedavno ocenio: „U proteklih 12 godina, proučavanjem različitih istorija, geografija i maternjih jezika, škole su se pretvorile u sredstva za razdvajanje tri konstitutivna naroda.”

Kao osnovni razlog za ovakvo stanje, Dejvidson je naveo „nedostatak vizije o zajedničkim vrednostima”. I, zaista, Srbima je prvenstveno stalo do Republike Srpske, Hrvati i danas žale za Herceg-Bosnom, dok Bošnjaci teže dominaciji u BiH i „bosanskom patriotizmu”.

Komentarišući Daglasova zapažanja profesor istorije u banjalučkoj gimnaziji Zoran Pejašinović za naš list kaže: „BiH je zadata država od strane velikih sila, a patriotizam je emotivna kategorija i niko nikoga silom ne može naterati da voli nešto ili nekog prema kome ne oseća ljubav. Jedan od problema je i to što Bošnjaci pokušavaju da nametnu 'bosanstvo' i 'bosanski patriotizam', čime, u stvari, zahtevaju od Srba i Hrvata da se odreknu svoje nacionalnosti i identifikuju sa geografskim pojmom.”

Viši stručni saradnik u Ministarstvu prosvete i kulture Republike Srpske Duška Golić nam je rekla: „Patriotizam se razvija kod mladih u Republici Srpskoj kroz obrazovni sistem, formiranjem svesti o pripadnosti vlastitom kulturnom identitetu, ali tako da se ne vređaju drugi narodi. To se postiže izučavanjem, pre svega, nacionalne grupe predmeta – jezika, istorije, geografije, muzičke i likovne kulture, kao i veronauke. Tolerancija među pripadnicima različitih naroda u Republici Srpskoj vidljiva je upravo kod veronauke jer svaki učenik izučava svoju veronauku. Ima slučajeva da veroučitelj drži čas za jedno ili dvoje dece.”

Vildana Bostandžić iz Ministarstva obrazovanja i nauke Federacije BiH rekla nam je da je ovde „značajan broj dece povratnika i dece iz konstitutivnog naroda u sredinama gde su manjini uskraćena prava na udžbenike na svom jeziku i učenje nacionalne grupe predmeta”. O podvojenosti u Federaciji BiH govori i podatak da u njoj još postoje 34 škole, „dve škole pod jednim krovom”.

„U ovim školama nastava se odvija odvojeno, na hrvatskom i bosanskom jeziku. Parlamentarna skupština BiH usvojila je 2003. godine zakon koji predviđa administrativno i pravno ujedinjenje podeljenih škola čiji je cilj da se eliminiše fizička, društvena i psihološka podela učenika. Administrativno ujedinjavanje se ne odnosi na nastavni plan i program, već na zajedničke zamene nastavnika i mešanje učenika, kako bi se smanjila fizička podela među učenicima različitih nacionalnosti”, navela je Bostandžićeva.

Kao način približavanja mladih ona je navela održavanje učeničkih Eko-kampova. U njima, rekla je Vildana Bostandžić, „mladi ljudi iz Federacije BiH učestvuju u edukativnim i zabavnim programima, eko-akcijama i radionicama, upoznavajući prirodne lepote svoje zemlje i razvijajući osećaj patriotizma i privrženosti svojoj zemlji”.

Profesor beogradskog fakulteta političkih nauka i do rata stanovnik Sarajeva dr Nenad Kecmanović ne deli njen optimizam. Generacije rođene desetak godina uoči rata, koje su danas ljudi u punoj snazi, socijalizovane su najpre na tradicionalnim političkim sukobima, zatim troipogodišnjem krvoproliću u kojem su ostajali bez očeva, majki, braće, sestara, ujaka, stričeva, kuća... Ako njihovi roditelji, sa svim svojim dirljivim predratnim uspomenama na prijateljstva pa i rodbinske veze sa drugim narodima, do danas nisu uspeli da obnove drugu i drugačiju BiH, njihova odrasla deca će za tako nešto teško naći motiv jer nemaju sličnih sećanja i osećanja. Naprotiv, opterećeni ratnim traumama i poratnim omrazama tražiće bezbednost u odvajanju od drugog ili što je još mnogo gore u ukidanju drugog. Uostalom, psihologija kaže da je rano iskustvo kasnije teško izmeniti. Zbog toga, kancelarija visokog predstavnika mora da računa da vaspostavljanju komšiluka prethodi izgradnja vlastite sigurne kuće”, upozorio je dr Nenad Kecmanović.