Nestajanjem kafana briše se deo istorije Beograda

Objavljena je vest da je jedna banka aktivirala hipoteku nad kultnom kafanom „Manjež”. Još jedna kafana ide na doboš i nestaje s mape Beograda. I neće biti poslednja. Na mestu gde je „Manjež”, otvoriće se ekspozitura neke banke, napraviti kladionica ili prodavnica sportske odeće i obuće. Nestali su „Tri lista duvana”, „Orač”, „Domovina”, „Dušanov grad”, „Stari grad”, „Pod lipom”, „Trandafilović”, „Srpska kafana”, „Grgeč”, „Grčka krajica”, „Trst”, „Zlatna moruna” itd. Nestali su karirani kafanski stoljnjaci na kojima su se služili specijaliteti domaće jeftine kuhinje. Sada imamo kafane s uštirkanim salvetama i gomilom escajga, tanjira i čaša na stolovima, u kojima se služi internacionalna skupa kuhinja. Takve kafane zvrje poluprazne.

Neko je davno napisao da su kafane više od univerziteta, bile su stecište, političara, slikara, pesnika, kompozitora. U Beču postoji kafana starija od 150 godina, u kojoj je Franc Šubert zapisivao note svoje nedovršene simfonije. U Pragu ima sijaset kafana starih vek i po, u kojima se obavezno služe kolenice, knedličke i pivo. Enterijer nije menjan od postanka tih kafana. Kod čuvenog „Švejka” nije ni krečeno i dalje se gosti potpisuju na zidovima, a na zidu visi slika Franca Ferdinanda s mrljom od muve koju je Jaroslav Hašek ubio. Isti slučaj je u Londonu, Parizu, Minhenu. Samo je Beograd majstorski sve uništio. Ostala je Skadarlija, ali je ona ipak za strane turiste, a ne za brojne ljubitelje kafana

Mladen Jakovljević,
Beograd