U kom grmu leži Partizanov problem

U Humskoj se sve glasnije mogu čuti mišljenja da Partizan odavno nije imao slabiji igrački kadar, i da je napravljena selekcija, totalni promašaj, koji bi ,,crno – bele” mogao skupo da košta. Kako je uopšte moguće da danas daleko slabiji timovi nemaju nikakav strah kada igraju sa Partizanom, da li to znači da je jedan od naših najgtrofejnijih klubova, ušao u duboku krizu, i rezultata ali i rukovođenja.

Dugotrajući spor aktuelnog rukovodstva sa neistomišljenicima, mogao bi skupo da košta sve u klubu. Nije nikakva tajna da su dugovi sve veći, da Partizan muku muči sa finansijama i da uz neverovatnu borbenost, uspeva da dobije licencu. Mnogi se s pravom pitaju da li je ovo najslabija ekipa Partizana od njegovog osnivanja. Tako, dugogodišnji čitalac našeg lista iz Novog Sada, Momčilo Stojanović, s pravom u svom komentaru postavlja pitanje, gde je Partizanu odbrana, sredina terena ili srce tima, šta je sa napadačima?

Zoran Mirković, koji je na kormilu tima zamenio Miroslava Đukića, koji se lavovski borio sa svim poteškoćama, najverovatnije nije ni slutio šta ga sve očekuje u svom voljenom klubu. Šta Mirković može da igračima koje nije ni selektirao niti je mogao da ih naučio osnovnim fudbalskim načelima. Sada, njemu i Gordanu Petriću, preostaje da sačekaju zimsku pauzu, da zajedno sa čelnicima kluba, pokušaju da pronađu put iz ove krize, i ako je moguće od proleća krenu u renoviranje tima, za neke buduće fudbalske projekte.

Jer, u sadašnjoj situaciji kada je klub pod sve većim i značajnijim finanijskim pritiscima, Partizanu ne preostaje ništa drugo nego da više veruje svojim igračima, koji su prošli školu, a ne nekim strancima, kojima je Humska samo usputna stranica. Od kupovine Sejdube Sume, Partizan će još dugo drmati zamljotres velike jačine. Zato, pod hitno akcenat treba staviti na omladinsku školu, ali po novom formatu. Vanja Radinović, koji je trenutno direktor škole, oko sebe mora da ima ljude koji su spremni na mukotrpan rad. Jer, nije uzaludno pokojni Dušan Trbojević, špartao po Srbiji i regionu, a od njegovog rada učinak je više nego očigledan.Da li takvi ljudi danas postoje u Partizanu?

Zvezda je trenutno za dva koplja ispred svog velikog rivala, ali, Partizanovcima nije jasno da ispred njihovog kluba budu i niški Radnički i Čukarički. Naravno, niko ne umanjuje rad tih klubova i njihovih fudbalera, ali, Partizanu nije mesto na četvtoj poziciji...

Prekjučerašnje gostovanje vicešampiona u Kuli nprotiv Spartaka, samo je potvrdilo činjenicu koja je ove jeseni, bar što se Partizana tiče, sve očiglednija. Neki igrači kao da ne osećaju pripadnost klubu, kao da im je sve jedno šta će sutra biti sa klubom. Možda je da pored hitnog renoviranja tima, Partizanu potrebna i jača fudbalska vlada. Dobro je što su neki članovi uprave toliko uporni u nastojanju da im se vidi lice iz centralne lože, ali, kakvu korist od tih ljudi imaju ,,crno – beli.” Da li će teška novčana kriza, po ko zna koji put u predstojećem prelaznom roku, ponovo oslabiti ekipu, jer kako saznajemo spremaju se klubovi za Markovića, Đerleka, Miletića...