Bežična provera vlasnika

Vijuge ili šare na prstima već dugo odmenjuju ključeve, osobito kada se ulazi u strogo čuvane prostorije. Razlog je sasvim jednostavan: kod svakog čoveka su različite. Odskora se, međutim, utiskuju u pametne kartice kao još jedna mera predostrožnosti od mogućih provala ili krađa.

Na zahtev Ministarstva unutrašnjih dela Nacionalni institut za standarde i tehnologiju (NIST) u Gejtesborou osmislio je postupak potvrđivanja imalaca kartica ličnog prepoznavanja (PIV). Za početak novi vid provere koristiće prilikom ulaska u američka savezna zdanja.

Ugledna naučnoistraživačka ustanova sačinila je listu neophodnih činjenica za čuvanje na karticama u digitalnom obliku i još nekih sitnica biometrijskog raspoznavanja svakog nosioca.

Prema dosadašnjim pravilima, vlasnik na ulazu ubacuje svoju pametnu karticu u odgovarajući prorez – slično upotrebi bankarskih i kreditnih – i stavlja prste na prateći snimač (skener). Utvrđivanje svačije verodostojnosti odvija se u dva koraka. Najpre imalac kartice upisuje vlastiti broj raspoznavanja (identifikacioni) da bi se pročitale pojedinosti prikupljene snimanjem otiska prsta, a potom se snimak upoređuje s postojećim u računarskoj banci podataka.

Skorašnja ispitivanja koja su preduzeli istraživači NIST-a procenjujući tačnost i pouzdanost dva vida pomenutog postupka nagovestila su izvesna poboljšanja, preostaje da ih savezna vlast odobri.

Prvo, biometrijske datosti usnimljene na kartici prosleđivaće se bežičnim putem da bi se izbeglo zadržavanje na ulazima prilikom ubacivanja u čitače. Drugo, uvodi se nešto izmenjeni tehnološki način raspoznavanja: otisak prsta se iz skenera neposredno šalje procesoru utisnutim na kartici na sravnjivanje.

Preimućstvo provere na samoj kartici se ogleda u tome da niko ne može da presnimi i učita nečiji otisak, ukoliko nađe izgubljenu na ulici.

Ali, iskrsavaju još neke nedoumice. Prva, da li su elektronski ključevi na pametnim karticama u stanju da održe bežični prenos činjenica između čitača otiska i čipa i da za dve i po sekunde obave upoređivanje. I druga, može li ovaj zahvat da uzrokuje manje progreške u prihvatanje i varljivu odluku, imajući na umu da je izmenjenim karticama na raspolaganju skromnija snaga izračunavanja koja je ugrađena čipom. (Dosadašnje se, naime, oslanjaju na moćne kompjutere).

Šta je, inače, uočeno u ovim proverama?

Deset kartica sa uobičajenim elektronskim ključem od 128 bajtova i sedam s dvostrukom većim (256 bajtova) izdržalo je probu bežičnog prenošenja podataka u zadatom vremenu. Uskoro, međutim, predstoje ispitivanja s više kartica.

Pređašnji postupak provere tačnosti koji su smislili u Nacionalnom institutu za standarde i tehnologiju zasnivao se na nekolikim pojednostima iz otiska prsta, u novom se upoređuje cela slika usnimljena na karticu za lično raspoznavanje.