Đokovićev počasni krug na rezervi svežine

Rafael Nadal je dva puta pokvario kraj ovogodišnje teniske sezone. Prvi put, kada je odustao od mastersa u Parizu i Novaku Đokoviću predao prvo mesto od 5. novembra. Drugi put, baš na dan te smene, kada je odustajanjem od završnog godišnjeg ATP turnira uoči žreba pretvorio privremeno Đokovićevo vođstvo u trajno, barem do kraja godine, a verovatno i mnogo duže.

Time je oduzeo najveću draž završnim turnirima, u Bersiju i – još mnogo više – u londonskoj O2 areni. Od ove nedelje nećemo pratiti borbe najbolje osmorice u sezoni, već samo šestorice od njih osam, pošto je prethodno i Huan Martin del Potro bio prinuđen da završi sezonu.

Nije Nadal kriv, on sada plaća ceh za rekorde na šljaci, kao i mnogih prethodnih sezona, ali njegov otkaz je najveći gubitak. Bez tenisera koji je do ovog ponedeljka vodio na svetskoj listi, čak je i peta Đokovićeva godina na svetskom vrhu prošla sasvim tiho, bez odjeka koje zaslužuje još nezabeleženi podvig.

Iako su mnogi prethodnih dana ponavljali da je Đoković prvi posle Marata Safina 2000. stigao do vrha sa plasmana ispod 20. mesta, posle prekjučerašnje smene nisu uočili velike razlike. Prvu, da niko od 1973, kada je uveden sistem ovih poena nije to uspeo u godišnjem plasmanu. Naime, Safin nije tu sezonu završio kao prvi, već ga je pretekao Gustavo Kirten, upravo u završnom meču godine. Ni drugu, da je Rus uoči Vimbldona bio deveti, a naš teniser je tek u tom periodu krenuo sa 21. mesta na svetu.

I dok za sabiranje Đokovićevih podviga ima vremena, London je nepovratno izgubio neizvesnost mnogih ranijih završnih turnira. Na primer onog iz 2012, kada je Đoković u finalu pobedio Federera koji je do završnog turnira još imao nade da ga prestigne, ili 2013, kada Đokoviću ni pobeda nad Nadalom u finalu nije bila dovoljna. Ili 2016, kada je Mari u finalnom meču savladao našeg asa i preuzeo prvo mesto.

Uzgred, Đoković je posle pomenutih finala 2013. i 2016. imao najmanje zaostatke za prvim u eri „velike četvorke”. Od Nadala je imao 770 poena manje, a od Marija 630. U isto vreme, vlasnik je najvećih razlika u odnosu na drugoplasirane u tom periodu. Na kraju 2011. je Nadal za njim zaostajao 4.035 poena, a na kraju 2015. je Mari imao čak 7.640 poena manje od našeg asa.

Čak i na kraju ubedljive 2011, iako povređen, Đoković je igrao u Londonu, ali tu lekciju samoiscrpljivanja je prošao i nema potrebe da je ponavlja. U nedelju ga čeka meč sa Aleksandrom Zverevom, u kojem deceniju mlađi rival ima mnogo više razloga za dokazivanje. Konkretno, u Londonu su Zverevu neophodne najmanje dve pobede da završi godinu na četvrtom mestu i obezbedi sebi lakši žreb u Melburnu.

Za najboljeg tenisera sezone, igra u O2 areni biće više obaveza nego motiv. Ovogodišnje ciljeve je ostvario pre roka, u finalu Pariza je ostao bez svežine, a sada još mora da sačuva ugled i samopouzdanje, da bi to preneo u narednu sezonu.

Umesto slavlja, čeka ga „počasni krug” sa rivalima čiji su motivi jači. Po željama prednjači Rodžer Federer, jer ima priliku da sezonu završi stotom profesionalnom titulom u karijeri. U nedostatku borbe za prvo mesto, utisak je da će i mediji i publika najviše navijati za Federerov veliki jubilej.

U grupi sa Zverevom, Čilićem i Iznerom

Na završnom ATP turniru, od 11. do 18. novembra u O2 areni u Londonu, Novak Đoković predvodi grupu nazvanu po Gustavu Kirtenu, a Rodžer Federer grupu pod imenom Lejtona Hjuita. Po dvojica najboljih iz obe grupe igraće u polufinalu.

Grupa „Kirten”: Novak Đoković (Srbija), Aleksander Zverev (Nemačka), Marin Čilić (Hrvatska) i Džon Izner (SAD).

Grupa „Hjuit”: Rodžer Federer (Švajcarska), Kevin Anderson (Južna Afrika), Dominik Tim (Austrija) i Kei Nišikori (Japan).

Rezerve su Karen Hačanov (Rusija) i Borna Ćorić (Hrvatska).