Književnost ne poziva na pobunu

Svako delo jedne od najpoznatijih hrvatskih književnica očekuje se sa nestrpljenjem; dokaz za to je taj da su gotovo sve njene prethodne knjige („Zabranjeno čitanje”, „Muzej bezuvjetne predaje”, „Kultura laži”, „Ministarstva boli”…) koje su štampane kod nas – rasprodate, i da se, eventualno, mogu naći u komisionoj prodaji.

Novi roman Dubravke Ugrešić je poručen za ediciju „Mitovi”, koja je zajednički projekat „Geopoetike” sa još 37 izdavača iz celog sveta, od Severne i Južne Amerike preko Azije i Australije, do Evrope. „Baba Jaga je snijela jaje” Dubravke Ugrešić u izdanju „Geopoetike” ujedno je i prvo izdanje ove knjige. U maju će se pojaviti hrvatsko izdanje, a tek kasnije izdanja na drugim jezicima. Naša se sagovornica, tako, našla rame uz rame sa drugim autorima iz sveta koji su, takođe, napisali nova dela za ovu ediciju: Margaret Atvud, Karen Armstrong, Aleksandrom Mekol Smitom, Viktorom Peljevinom, Davidom Grosmanom…

Dubravka Ugrešić živi u Amsterdamu, ali vrlo često putuje po svetu i drži predavanja na poznatim univerzitetima. Dobitnica je i međunarodnih nagrada. Razgovor za „Politiku” vođen je elektronskom poštom.

U bogatstvu slovenskih mitova o vilama lepoticama, zmajevima, divovima, anđelima, opredelili ste se za Baba Jagu? Otkud to?

Nisam baš uverena da je slovenska mitologija osobito bogata, ali kako nisam stručnjak za mitologiju, bolje je da ne donosim sudove na terenu za koji nisam kompetentna. Do Babe Jage doveli su me književni incidenti. Pre mnogo godina naletela sam na citat Alekseja Remizova „Baba Jaga je snijela jaje”, koji mi se toliko dopao da sam ga prisvojila kao moto jedne priče u zbirci „Život je bajka”. Kada je trebalo da izađe poljsko izdanje te zbirke, naglo sam odlučila da promenim originalni naslov, pa poljsko izdanje nosi naslov „Baba Jaga je snijela jaje”. Onda je došla ponuda engleskog izdavača „Canongate” da napišem knjigu za njihovu seriju „Mitovi”, i ja sam, ne razmišljajući puno, izabrala Babu Jagu, iako na početku nisam znala šta da radim s izabranim mitskim likom. Dakle, književni incidenti postepeno su me doveli do teme koja se na kraju potvrdila kao moj unutrašnji izbor. I na kraju se, na moje zadovoljstvo, ispostavilo da seriju „Mitova” izdaje „Geopoetika”, koja je ranije objavila moju knjigu „Zabranjeno čitanje”, tako da je saradnja bila izvrsna, i knjiga je izašla u zaista rekordnom roku.

Preko mita se ponovo vraćate Balkanu? Da sprečite zaborav kulturne, i druge, drugačije prošlosti…

Baba Jaga je slovenski mitski karakter, i najmanje je prisutna u balkanskom folkloru. Baba Jaga se razvila kao karakter u ruskim bajkama, pa joj zbog toga neki istraživači poriču mitsku utemeljenost, dok je drugi, naprotiv, ističu. Nisam imala nameru da se bavim kulturnom prošlošću, nego da se književno poigram s mitom o starici koja vlada određenim magijskim moćima, koja je ključan, iako epizodan karakter, i koja je prisutna u svim mitologijama na svetu.

„Vlasnici” smo i novih mitova, kako i sami kažete, novokomponovanih legendi o ubicama, krimosima i mafijašima… o „srpskom heroju Arkanu, i o hrvatskome heroju i plejboju Anti Gotovini…” Sa mitova o Kraljeviću Marku na šta spadosmo...

Mitološka matrica ugrađena je u proizvode savremene kulture: u filmove, TV-serije, video-igre, politiku, u svakidašnjicu, u stil života, u modu, dakle, ugrađena je u sve i posvuda. Lara Kroft, Hari Poter, Ceca i Arkan, Dejvid i Viktorija Bekam, i hiljade drugih globalnih i lokalnih zvezda i zvezdica naseljavaju naše nebo. Između nas i naših savremenih bogova postoji demokratska interakcija: naši bogovi su takvi kakvi smo i mi, i mi smo takvi kakvi su nam i bogovi. Drugim rečima, mi biramo naše bogove i naš izbor govori više o nama nego o našim izabranicima.

Da li novi, sveži pogled na stari mit može delovati na osvešćenje modernog čoveka?

Mit je prapriča koju nasleđujemo, prepričavamo, usađujemo našoj deci i unucima. Mitovi ne nestaju, oni su svuda oko nas, istina, u transformisanom obliku. Potrebno je samo malo znanja i pažnje, pa savremenost lako možemo čitati i kroz mitski raster. Takvo čitanje može biti osvešćujuće.

Posebno je zanimljiv Vaš odnos prema jeziku. Vaši junaci permutuju reči, miksuju delove i kuju nove reči, zaboravljaju jezik ili sasvim dobro komuniciraju govoreći svako svoj jezik. Da li to funkcioniše na nivou emocija koje, naravno, mogu biti i ljubav i mržnja? Ko se kome prilagođava: čovek jeziku ili jezik čoveku?

Za to postoji nekoliko razloga. Jedan je sama konvencija bajke. U drugom delu knjige sledila sam ne samo strukturu tradicionalne bajke, nego često i njen jezik. Neke rečenice i reči ostavila sam na ruskom, češkom, bugarskom, hrvatskom, engleskom, srpskom, makedonskom originalu, ili na bosanskom, ili zagrebačkom govoru. Osim što mi se to šarenilo sviđa, ono svuda ima svoju logiku.

Menjamo fizički izgled, a unutarnji svet? Ko se povlači u njega?

Bojim se da se i tzv. unutrašnji svet savremenog čoveka promenio. Za unutrašnji svet potrebna su, barem se meni tako čini, dva temeljna uslova: tišina i vreme. Živimo u sveopštoj buci i strci, naš unutrašnji svet prenaseljen je bučnim slikama kojima nas odasvuda bombarduju. Brojni

servisi za pitanja tzv. unutrašnjeg sveta koji nam se nude – treneri, terapeuti, gurui, religijski oci, savetodavci, mediji, self-help industrija i slično – rade na uniformisanju naših unutrašnjih svetova. Tako se ideja na kojoj se temelji zapadna civilizacija – ideja o individualnosti – potire sve popularnijom praksom uniformisanja naših unutrašnjih svetova. A kozmetička hirurgija radi na uniformisanju naših noseva, osmeha, grudi i stražnjica.

Kažete: Ljubav se nalazi na drugoj obali širokog mora… Tamo stoji veliki hrast, na hrastu škrinja, u škrinji zec, u zecu patka, u patki jaje…

To ne kažem ja, to je formula svih bajki. Junak ili junakinja, da bi zaradili pravo na ljubav, moraju preći preko sedam mora i sedam gora, poderati tri para gvozdenih cipela i savladati mnoge prepreke. Drugim rečima, prava ljubav je težak zadatak, zahteva od nas žrtvovanje. Savremenu bajku o tome ispričao je pre nekih desetak godina Lars fon Trir u svome filmu „Breaking the Waves”.

Zagonetke, skrivalice… svuda od pamtiveka do danas. Bez muke nema nauke? A nauk se brzo zaboravlja... Na koju biste zagonetku podsetili Balkan?

Poslovice su neka vrsta pranauka, zato su toliko popularne u narodu. Te poruke ne razlikuju se od onih iz fortune cookies, iz kineskih kolačića. Usput rečeno, dvojica književnika su na toj vrsti mišljenja izgradila

globalnu slavu. To su Halil Džubran i Paulo Koeljo. Oni su „poslovičari”, i otuda njihova globalna popularnost. Ja ne znam ni jednu poslovicu, niti znam ijednu zagonetku, a i da znam ne bih je prevalila preko usta.

Čemu danas svet mora da se nauči, douči, poduči, a da to ne bude patetika?

Ničemu. Svako poučavanje može se pokazati opasnim, čak i kada poučavate vlastitu decu. Uostalom, prisetite se Miloševića i drugih ovdašnjih verskih i političkih „učitelja”, „otaca” i „proroka”. Takvi „učitelji”, osobito u krajevima gde su ljudi podložni manipulacijama, vire iza svakog grma i samo čekaju da vam zasednu za vrat.

Jedan od aspekata Vaše knjige je i duboko feministički. Ovo je i dalje muški svet, status žene se u velikom delu sveta nije mnogo promenio. Belo roblje, seks trafiking, feredže, sečenje klitorisa, niz prstenova oko vrata... hladnokrvno sistematsko maltretiranje žene. Upozorenje kroz mit o Baba Jagi? Ili Baba Jaga zove žene na pobunu?

Književnost nema funkciju upozoravanja niti poziva na pobunu. Čak i ako povremeno umišlja da ima kakvu važnu društvenu funkciju, dometi njenih poruka su zanemarivi. Ali ako me privatno pitate mislim li da u tom smislu svet ide unazad, odgovoriću potvrdno. A na tome na žalost – osim religijskih i političkih otaca, medija, medijskih zvezda, pervertita, trafikara i institucija – rade efikasno i mnoge pseudofeministkinje.

Bez stalnih pobuna, u stvari, nema napretka, makar se i njeni rezultati jednom istopili...

Slažem se s vama. Pobune vode u napredak, ali i u nazadak. Naše „pobune”, ovde mislim na zemlje bivše Jugoslavije, bacile su nas unazad, iako nas već dvadeset godina uveravaju u suprotno.