Ne postoji ni „naša”, ni srpska latinica

„Politika” je, 3. novembra 2018, objavila tekst „Ć iz ćirilice u fizici” autora Slobodana Bubnjevića, u kojem se navodi: „U našem drugom pismu, latinici, koristi se... Ovaj dijakritik je ostao u našoj latinici...”.

Gde je Bubnjević našao i u kojoj školi učio da Srbi imaju latinicu i da je neko nekada za njih (nas!) napravio nekakvu latinicu, to, valjda, samo on zna? (Mislim da je i Bubnjević Srbin). Aha! Dosetio sam se: „Naša latinica” postoji u „Pravopisu srpskoga jezika” (Novi Sad, Matica srpska, 1993) koji imam. Gde je autor, profesor dr Mato Pižurica „iščačkao” neku „našu latinicu”, to samo on zna! Ako ju je sam sastavio, a sasvim liči na hrvatsku, onda je u pitanju plagijat.

Moji profesori, potonji akademici dr Milka Ivić, njen suprug, dr Pavle Ivić, kao i tadašnji asistent dr Dragoljub Petrović, nikad, ni rečju nisu nam pomenuli da je neko za Srbe napravio srpsku latinicu (možda zato, njihovom krivicom, njihovim propustom, ne znam da mi, Srbi, imamo srpsku ili našu, to jest svoju latinicu).

Prateći svetske savremene trendove, s obzirom na moju struku, nisam primetio da je došlo do nekakvih izmena u svetskoj standardizaciji jezika i pisama, te tako nisam upućen da je došlo do izmena vrlo jednostavnih pravila koja važe za čitav svet i glase: jedan narod – jedan jezik – jedno pismo. Nijedan narod na svetu nema dva pisma, Na primer, ako dr Vojislav Šešelj svoju knjigu izda tom „našom latinicom”, to će se pripisati hrvatskom jeziku i hrvatskoj kulturnoj baštini. Mi, Srbi jesmo zato najbogatiji narod, jer „imamo” dva pisma. I ako je to zaista neko bogatstvo, ja ću smisliti još jedno pismo, da nas niko ne može preteći. Pa unapred molim da Unesko prihvati ovo bogatstvo srpske kulture i izmeni svoje pravilo.

Zato molim svakoga ko zna da je neko (naučnik, književnik, Sava Mrkalj, Vuk Karadžić, Ljudevit Gaj, Đuro Daničić ili bilo ko drugi) za nas, Srbe, napravio srpsku latinicu, neka se javi i „na sunce” iznese svoje dragoceno saznanje!

Dobiće odgovarajuću nagradu!

Mr Boško Brzić, Budisava