Čipovani Šveđani

Tehnologija je uveliko postala sastavni deo našeg života. Od mobilnih telefona i računara, do modernih kućnih uređaja i automobila. Danas gotovo da nema trenutka kada nam nije potrebna. Postala je deo nas, do te mere da nam se bukvalno uvlači pod kožu. Očigledan primer je Švedska, visokotehnološki razvijena zemlja, u kojoj je hiljade ljudi pristalo da im se mikročip ugradi potkožno na ruci. Minijaturni čipovi ubacuju se špricem.

Svrha ovih čipova jeste da korisnicima olakšaju obavljanje dnevnih obaveza, od ulaska u zgradu do dolaska u kancelarije, teretane, samo uz jedan pokret rukom preko digitalnog čitača. Zahvaljujući čipovima mogu se, takođe, naći podaci koji se koriste u slučaju opasnosti, zatim, podaci sa društvenih mreža, pa čak i elektronske karte za kulturne događaje. Isti slučaj je i sa kartama za voz koje se mogu očitati sa čipa dok se vozite širom Švedske, prenose elektronski mediji.

Zagovornici sićušnih čipova tvrde da su veoma bezbedni i zaštićeni od hakerskih napada.

Međutim, naučnici su zabrinuti zbog zaštite privatnosti korisnika jer im nije najjasnije koji bi sve podaci iz, recimo, zdravstvenog kartona smeli da se nađu na čipu.

Veličine zrna graška, čipovi se ugrađuju ispod kože u korenu palca. Cela procedura košta oko 180 dolara.

Zainteresovanost građana je velika, tolika da firma koja ih proizvodi ne može da isporuči dovoljan broj čipova.

Više od 4.000 građana Švedske već je ugradilo mikročip.

Kako tvrde zagovornici čipovanja, glavna prednost čipa jeste što ne morate da nosite razne kartice kako biste, kada je potrebno, potvrdili svoj identitet.

Erik Frisk, tridesetogodišnji veb-developer i dizajner, ugradio je čip 2014. godine. Kaže da ga je radoznalost privukla novoj tehnologiji. Frisk tvrdi da čip ne poseduje izvor energije i da se ponaša pasivno, odnosno, kada ga prislonite na čitač, on šalje samo podatke o vrsti čipa.

Konkretnu korist Frisk je imao kada se preselio u novi stan koji deli sa cimerima. Za ulaz u zgradu iz 16. veka više ne koriste ključ, već prislone ruku na digitalni čitač na glavnim vratima koji ih automatski otvara.

Silvija Varšegi koristi čip za razmenu podataka sa društvenih mreža. Kada je na poslovnim sastancima, dovoljno je da prisloni šaku na ekran nečijeg telefona koji automatski dobija podatke o njenom profilu na „Linkdinu”, tako da nema potrebe za zapisivanjem ili spelovanjem imena i prezimena.

Najveća švedska železnička kompanija uvela je uslugu očitavanja vozne karte preko mikročipa. U planu je da se čipovi koriste i za plaćanje u prodavnicama ili restoranima.

Švedska vlada je još početkom devedesetih godina počela da ulaže u razvoj brzog interneta. Kompanijama koje su delile svojim zaposlenima kućne računare država je umanjivala porez sve u cilju što bržeg primenjivanja novih tehnologija u svakodnevni život ljudi.

Samo jedan od četiri Šveđanina koristi gotovinu za plaćanje u toku nedelje.

Oni su navikli da dele lične informacije. Brojevi mobilnih telefona se mogu lako pronaći putem internet pretrage. Građani čak mogu bez problema da saznaju visinu plate jednostavnim pozivom poreske uprave.

Stručnjaci tvrde da je mikročipove teško hakovati zato što se nalaze pod kožom korisnika, pa ne bi bilo lako izvodljivo očitati ih bez znanja korisnika.