Ne­moć Evrop­ske uni­je

EU je do­ži­ve­la krah, a bri­sel­ska po­li­ti­ka pot­pu­nu ka­pi­tu­la­ci­ju, na­kon od­bi­ja­nja Pri­šti­ne da po­vu­če tak­se od sto od­sto. Bla­ge i bez­lič­ne osu­de ko­je su pro­te­klih da­na sti­za­le iz ka­bi­ne­ta ko­me­sar­ke Mo­ge­ri­ni i ne­mu­šta po­zi­va­nja na nji­ho­vo uki­da­nje sa­mo su da­li ve­tar u le­đa lju­di­ma iz šu­ma, no­si­o­ci­ma sa­da­šnje pri­štin­ske vla­sti, da odu­va­ju EU, ka­ko je to „Po­li­ti­ka” oka­rak­te­ri­sa­la.

Ume­sto da je za­pre­ti­la Pri­šti­ni uki­da­njem Spo­ra­zu­ma o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju, oštro upo­zo­ri­la na op­sta­nak u CEF­TA, i pri­me­ni­la dru­ge ob­li­ke „pri­vo­đe­nja pa­me­ti”, ona je sko­ro bo­ja­žlji­vo „za­mo­li­la”, ka­ko su agen­ci­je pre­ne­le, da se tak­sa po­vu­če, bez ijed­ne re­či o po­sle­di­ca­ma ko­je Pri­šti­nu mo­gu sna­ći ako se o njih oglu­ši.

Dr­skost is­ka­za­na u ig­no­ri­sa­nju Bri­se­la je otu­da mo­gla bi­ti oče­ki­va­na, a EU je po­ka­za­la da je ne­moć­na da bi­lo šta uči­ni, ako se ne la­ti do­ku­me­na­ta na ko­ji­ma po­či­va njen od­nos sa Pri­šti­nom. Ali, da li ona uop­šte ima že­lju da to uči­ni? Vi­de­li smo da se na­sto­ja­nja EU svo­de is­klju­či­vo na ver­bal­nu ekvi­li­bri­sti­ku ko­jom se uvek po­zi­va­ju obe stra­ne, iako jed­na ni­je ni „luk je­la, ni luk mi­ri­sa­la”. 

Ne­mač­ka je tr­go­vin­sku blo­ka­du Hr­va­ta pre­ma Sr­bi­ji re­ši­la jed­nim po­zi­vom Mer­ke­lo­ve. Kan­ce­lar­ka se u slu­ča­ju Ko­so­va ne ogla­ša­va na ta­kav di­rek­tan i auto­ri­ta­ti­van na­čin. Ne­mač­ka jed­no­stav­no ću­ti. A ka­da ga­zda jed­ne do­sta ras­kli­ma­ta­ne or­ga­ni­za­ci­je, či­ja je bu­duć­nost ne­iz­ve­sna, ću­ti, on­da i bi­ro­kra­ti­ja u Bri­se­lu ne re­a­gu­je. 

I da ne ob­ma­nju­je­mo sa­mi se­be: ve­ći­na ze­ma­lja EU je pri­zna­la Ko­so­vo i one, upr­kos mo­gu­ćem unu­tra­šnjem ne­pri­hva­ta­nju ova­kvog gru­bog ga­že­nja osnov­nih eko­nom­skih prin­ci­pa i ci­vi­li­za­cij­skih vred­no­sti, ni­su u su­šti­ni pro­tiv, jer im di­rek­ti­va do­la­zi s dru­ge stra­ne Atlan­ti­ka. Pri­šti­na je po­ka­za­la da is­klju­či­vo slu­ša SAD, Ha­ra­di­naj je re­kao da Ko­so­vo ne­ma spolj­nu po­li­ti­ku da nju vo­di Ame­ri­ka, i za­to je odu­va­la EU. 

Sr­bi­ja mo­ra ko­nač­no da shva­ti ko su joj stvar­ni pri­ja­te­lji. Bri­sel­ski pro­ces je mr­tav po­sle pot­pu­ne ka­pi­tu­la­ci­je EU, či­ji je zva­nič­nik Han do­ži­veo i lič­ni po­raz. Za­to je neo­p­hod­no da Sr­bi­ja iz­vu­če po­u­ke u smi­slu za­šti­te na­ci­o­nal­nog i dr­žav­nog in­te­re­sa: da jav­no opo­zo­ve sve ono za­šta je da­la sa­gla­snost. Pri­šti­na je to ra­ni­je uči­ni­la. Ako se na­šim spor­ti­sti­ma i udru­že­nji­ma že­na sa hu­ma­ni­tar­nom po­mo­ći us­kra­ću­je ula­zak na Ko­smet, to mo­ra da pro­bu­di so­li­dar­nost i u Sr­bi­ji. Re­al­no je oče­ki­va­ti da, na pri­mer, „Že­ne u cr­nom” pri­ku­pe hu­ma­ni­tar­nu po­moć, da se upu­te na KiM, da ta­mo iz­ve­du ne­ki od svo­jih per­for­man­sa, a da to isto uči­ni i Ini­ci­ja­ti­va mla­dih, ili ne­ka dru­ga NVO. 

Ako ova­kvo po­na­ša­nje EU i ka­pi­tu­lant­ska po­li­ti­ka ni­su do­volj­ni da nas upo­zo­re ka­kva je or­ga­ni­za­ci­ja ko­joj stre­mi­mo, on­da je pro­blem u na­ma. 

Dra­gi­ša Pe­tro­vić, no­vi­nar, Kra­gu­je­vac