Stolica „Eva”

Švedski dizajn bio je u naponu stvaralačkog entuzijazma u vreme kada je Bruno Matson dizajnirao svoju čuvenu seriju stolica pod zajedničkim nazivom „Eva”. Ovaj projekat-studija iz 1934. godine sadržavao je u sebi sve ono što će kasnije lansirati skandinavski dizajn nameštaja u sam svetski vrh uspešnog dizajnersko-poslovno-profesionalnog poduhvata.

Savremeni oblik, adekvatan izbor materijala, ergonomska korektnost, vrhunski kvalitet izrade, ekonomičnost za proizvodnju, opravdanost pri preporuci za kupovinu... bile su elementarne odrednice koje je svaki ozbiljni skandinavski dizajner imao u vidu pre nego što se upustio u delikatnu avanturu projektovanja nameštaja za sedenje.

Ono što je sredinom prošlog veka, u doba najveće slave i poslovnih uspeha skandinavskog nameštaja bilo prepoznatljivo i uočljivo na prvi pogled, bila je svojevrsna simbioza između starog i novog, to jest između tradicije i modernosti. Bilo je to tretiranje modernizma na human način uz primenu i poštovanje nasleđenih zanatskih vrednosti iz vremena prošlog.

Konstrukcija je imala pravo da koristi valovite linije ako su one kao takve imale svoje konstruktivno opravdanje, bez obzira na strogost modernističkih kanona. Krivine su „tople” i ljudima bliske, u svakom slučaju bliže duhu i telu od geometrijske ravne linije. Serija stolica „Eva” izrađena je od slojevitog, presovanog špera oblikovanog u skulptorskom maniru sa krivinama koje prijaju i oku i telu. Rukonasloni prihvataju nadlaktice, sedište i naslon su iz jednog dela i prihvataju telo bez otpora. Sedište i naslon za leđa su izvedeni od snažnih, isprepletanih traka od kanvasa, što podlogu čini jakom ali i elastičnom.

Sistem stolica „Eva” ima širok dijapazon, od stolice bez rukonaslona do dugačke ležaljke za dnevni odmor.

Bruno Matson (1907–1988)

Švedski arhitekt i dizajner nameštaja ubraja se u autentične moderniste koji u svom radu koriste kvalitete klasične švedske zanatske tradicije. Bio je sin umetničkog stolara iz mesta Varnamo u južnoj Švedskoj i odrastao je u radionici svoga oca gde je iz prve ruke izučio umetničko-zanatske veštine u obradi drveta i izradi nameštaja. Bilo je logično da krene očevim stopama. Završio je građevinsku školu i Arhitektonski fakultet. Brzo se osamostalio i počeo plodnu graditeljsko-dizajnersku karijeru u Evropi a zatim i u SAD. Pored istraživačkog rada u dizajnu nameštaja, istraživao je nove zidarske tehnike koje su u to vreme doživljavale zanimljive transformacije u tehnološkom i izvođačkom smislu.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs