Gubitnici londonskog mira

Neobičan tok meča za šahovsku krunu i neobični potezi svetskog prvaka Magnusa Karlsena, koji je drugi put uzastopno produžio svoju vladavinu pobedom u doigravanju po ubrzanom tempu, i dalje izazivaju polemike. Nije izum dvadesetosmogodišnjeg Norvežanina da titulu brani u „taj-brejku”, učinio je to i njegov prethodnik Višvanatan Anand u svojoj poslednjoj odbrani titule, protiv Borisa Geljfanda, 2012, ali nova je strategija šampiona da odluku odlaže za ubrzani rasplet.

O tome je govorio i Anand, pažljivo analizirajući svih 12 partija po klasičnom tempu u intervjuu za indijske medije. Kao i mnogi drugi, petostruki svetski šampion je ukazao na to da je Karlsen i poslednju partiju meča sa prethodnim izazivačem Sergejom Karjakinom striktno igrao na remi belim figurama, a zatim bio prezadovoljan pobedom od 3:1 po ubrzanom tempu.

Komentarišući 12. partiju sa Karuanom, u kojoj Karlsen nije ni pokušao da iskoristi veliku prednost, Indijac je ujedno pecnuo svog naslednika na račun hvalisave izjave, po kojoj će se pamtiti meč u Londonu. Naime, na pitanje ko je njegov šahovski heroj iz prošlosti, Karlsen je odgovorio: „Ja, od pre tri-četiri godine...”.

– Bez obzira na pritisak poslednje partije i strah od mogućeg poraza, siguran sam da bi Karlsenov šahovski heroj tu partiju lako dobio pre nekoliko godina...

Da li je Fabijano Karuana glavni gubitnik? Što se tiče nagradnog fonda svakako nije, jer je zbog ulaska u doigravanje milion evra podeljeno u odnosu 55:45, umesto 60:40. Nije ni po rejtingu koji nije izgubio, mada ga nije ni dobio – a delilo ga je svega 2,4 poena da smeni šampiona na vrhu posle sedam i po godina.

Gubitnik je pre svega činjenicom da je doveden do ponižavajućeg poraza od 3:0 u doigravanju, odmah posle osvajanja simpatija velikog broja Karlsenovih navijača. Mnogi su do doigravanja osuđivali neskromnog šampiona i njegove poteze, ali je u samo jednom danu četvrti put uzastopno osigurao titulu svetskog prvaka i ućutkao većinu.

Tako američki velemajstor, pomalo ponižen, nastavlja karijeru, sa nadom da makar skorašnjom promenom na vrhu svetske liste nadoknadi ovaj poraz i činjenicu da nije postao naslednik Roberta Fišera, čemu se je nadala američka publika i njegov mecena, Reks Sinkfild, milijarder iz Sent Luisa. Da li će podići glavu i koliko će mu za to biti potrebno?

Videćemo, dvadesetšestogodišnji velemajstor, rođen u Bruklinu, tokom čitave karijere pokazuje stoičko trpljenje neuspeha i najbolje igra kada je doveden do ivice poraza. Samo, skromnost i trpljenje su odlika skromnih, a neskromnost i žeđ za pobedom su privilegije šampiona.

Po nogima je glavni gubitnik institucija šampiona, a rešenje da se najbolji određuje isključivo prema rejtingu. Za druge je put oporavka u produženju broja partija, sa raznim predlozima, od 14 do 24, a ima i onih koji bi želeli da se odmah igra po ubrzanom tempu i zaboravi na klasični.

Kakva su sve uzbuđenja moguća kada se ubrza tempo i zaboravi na klasično nasleđe, dobro ilustruje sledeća partija, koju su igrala dvojica vrhunskih velemajstora, Hikaru Nakmaura i Levon Aronjan, po takozvanom klupskom tempu: minut za celu partiju i dodatni sekund za svaki potez. Evo živog dokaza da drugim potezom koji je odigrao Nakamura može da se dobije takav rival kao što je Aronjan, i to u meču igranom za sasvim soldan nagradni fond od 5.000 dolara:

NEPRAVILNO OTVARANjE

NAKAMURA – Aronjan

1.e4 e6 2.Ke2.

2…d5 3.d3 Sc6 4.c3 Sge7 5.Dc2 g6 6.f4 Lg7 7.e5 0-0 8.d4 f6 9.Sf3 fe5 10.fe5 Sf5 11.g3 b6 12.Lg2 La6+ 13.Ke1 Sa5 14.Lg5 Dd7 15.g4 Se7 16.Sbd2 c5 17.Lf1 Lf1 18.Tf1 cd4 19.cd4 Tac8 20.Dd3 Sc4 21.b3 Sa3 22.Ke2 Sc6 23.b4 Sc4 24.a3 a5 25.b5 Se7 26.a4 h6 27.Le7 De7 28.Dg6 Tf4 29.g5 Sd2 30.Sd2 Th4 31.Sf3 Te4+ 32.Kf2 Tc2+ 33.Kg1 Tg4+ 34.Kh1 Tc3 35.Tac1 Tc1 36.Tc1. Crni predaje.