(Ne)kultura u javnom prevozu

Svakodnevna slika u vozilima javnog prevoza svedoči o tome da nemamo kulturu ponašanja u tramvajima, autobusima i trolejbusima. Opštem haosu doprinosi i neredovan saobraćaj, autobusa često nema desetak minuta, a onda dođu po dva-tri vozila sa iste linije. A kada stigne dugo čekani prevoz, putnici pohrle na sva troja vrata, besomučno se gurajući. U opštoj gužvi u autobusu, oni koji imaju busplus kartice ne mogu da priđu do validatora da ih očitaju. Nekada je postojalo nepisano pravilo da na prednja vrata ulaze majke sa decom, stariji putnici sa štapovima i drugim pomagalima. Danas toga nema.

U zemljama poput Austrije, Švajcarske, Nemačke, Holandije, Danske, vozila gradskog prevoza saobraćaju u minut tačno, sat može da se navija po redu vožnje. Vozači gledaju kada ulazi starija osoba da li je sela, pa tek onda zatvaraju vrata i kreću. U tim zemljama putnici strogo poštuju pravila ponašanja u vozilima javnog prevoza.

Zašto ne možemo da živimo kao sav normalan svet?
Ljiljana Nilitović Simić