Balkan na liniji vatre Zapada i Rusije

Ni­je vre­de­lo to što se Ha­šim Ta­či na dru­štve­nim mre­ža­ma po­hva­lio ka­ko je u Pa­ri­zu na sto­go­di­šnji­cu za­vr­šet­ka Pr­vog svet­skog ra­ta us­peo da se ru­ku­je sa Vla­di­mi­rom Pu­ti­nom. Da ovo ni­je bio iskren po­ku­šaj Pri­šti­ne da ne­ka­ko otvo­ri vra­ta Kre­mlja, ko­ji sna­žno bra­ni Re­zo­lu­ci­ju 1244, po­ka­zao je ubr­zo Ra­muš Ha­ra­di­naj. Pre­mi­jer pri­vre­me­nih ko­sov­skih in­sti­tu­ci­ja u in­ter­vjuu „Faj­nen­šel taj­msu” op­tu­žio je Sr­bi­ju da se po­na­ša u in­te­re­su Ru­si­je ka­ko bi de­sta­bi­li­zo­va­la re­gi­on.

Upi­ra­nje Ha­ra­di­na­je­vog pr­sta na Mo­skvu i nje­no „ro­va­re­nje” u ovom de­lu Evro­pe, ko­ji se spo­ro kre­će pre­ma evro­a­tlant­skim in­te­gra­ci­ja­ma, ni­je no­vost. Svi ame­rič­ki zva­nič­ni­ci ko­ji su špar­ta­li re­gi­o­nom, od već pre­ža­lje­ne „bal­kan­ske mi­ro­đi­je” Hoj­ta Bra­jan Jia do sa­da­šnjeg ame­rič­kog mi­ni­stra od­bra­ne Džej­msa Ma­ti­sa, po­ru­ču­ju da se mo­ra za­u­sta­vi­ti me­ša­nje Ru­si­je na Bal­ka­nu. 

I ame­rič­ke de­mo­kra­te otvo­re­no ka­žu da bor­bu pro­tiv, ka­ko ka­žu, „ma­lig­nog ru­skog uti­ca­ja” tre­ba ot­po­če­ti u Be­o­gra­du. Na to upu­ću­je iz­ve­štaj ko­ji su po­čet­kom go­di­ne pri­pre­mi­li za Se­nat­ski ko­mi­tet za spolj­ne po­slo­ve pod na­zi­vom „Pu­ti­nov asi­me­trič­ni na­pad na de­mo­kra­ti­ju u Ru­si­ji i Evro­pi: Im­pli­ka­ci­je po na­ci­o­nal­nu bez­bed­nost SAD”.

U ovoj ana­li­zi ko­ja ob­ra­đu­je uti­caj Kre­mlja na 19 dr­ža­va, po­zi­va­ju se atlant­ski kru­go­vi na Bal­ka­nu da što pre kre­nu sto­pa­ma Cr­ne Go­re. Lo­gi­ka je jed­no­stav­na – ako su Pod­go­ri­cu okre­nu­li pro­tiv Mo­skve, što ne bi i pre­o­sta­le dr­ža­ve Bal­ka­na.

Iako Bal­kan vi­še ni­je vi­so­ko na li­sti pri­o­ri­te­ta va­šing­ton­skih pla­ne­ra, da­le­ko od to­ga da su SAD iz­gu­bi­le in­te­res za ono što se ov­de de­ša­va. To je naj­bo­lje ob­ja­snio ta­da­šnji šef Stejt de­part­men­ta Džon Ke­ri pre tri go­di­ne, ka­da je otvo­re­no re­kao da se ne­ko­li­ko evrop­skih ze­ma­lja, me­đu ko­ji­ma su Sr­bi­ja, Ko­so­vo, Cr­na Go­ra i Ma­ke­do­ni­ja, na­la­ze na „li­ni­ji va­tre” u kon­flik­tu Mo­skve i Va­šing­to­na.

Mo­skva je uvek de­man­to­va­la sve pro­ziv­ke i tra­ži­la do­ka­ze za tvrd­nje da se me­ša u ne­za­vr­še­ne bal­kan­ske po­slo­ve: od op­tu­žbi da je po­ku­ša­la dr­žav­ni udar u Cr­noj Go­ri u 2016, pre­ko po­dr­ške Re­pu­bli­ci Srp­skoj da se odvo­ji iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, pa do me­ša­nja u ne­u­spe­li re­fe­ren­dum o pro­me­ni ime­na Ma­ke­do­ni­je.

Ali ni svi bal­kan­ski li­de­ri, ba­rem jav­no, osim Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ne­ma­ju isti stav o ru­skom me­ša­nju u unu­tra­šnje stva­ri nji­ho­vih ze­ma­lja. Do­ne­dav­no pred­se­da­va­ju­ći Pred­sed­ni­štva BiH Ba­kir Izet­be­go­vić je re­kao da je ja­sno da Ru­si jed­no­stra­no po­dr­ža­va­ju pra­vo­slav­ce na Bal­ka­nu, ali da u osno­vi Mo­skva ne­ma de­struk­tiv­nu ulo­gu pre­ma BiH.

I Mi­lo­rad Do­dik od­ba­cu­je sve spe­ku­la­ci­je o lo­šem uti­ca­ju Ru­si­je u BiH. No­vo­i­za­bra­ni pred­se­da­va­ju­ći Pred­sed­ni­štva BiH po­ru­ču­je da su u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni sta­ci­o­ni­ra­ni voj­ni­ci iz za­pad­nih ze­ma­lja, a ne Ru­si­je, i da se iz ame­rič­kih i bri­tan­skih iz­vo­ra sa 20 mi­li­o­na do­la­ra fi­nan­si­ra­ju me­di­ji ko­ji že­le da de­sta­bi­li­zu­ju RS. Do­dik po­ru­ču­je ka­ko Ser­gej La­vrov de­li nje­go­vo mi­šlje­nje ka­ko tre­ba okon­ča­ti man­dat Vi­so­kog pred­stav­ni­ka (OHR), kao i da Za­pad tre­ba da pre­sta­ne da ime­nu­je stra­ne su­di­je u Su­du BiH.

I ma­ke­don­ski pre­mi­jer Zo­ran Za­ev je kon­tri­rao Džej­msu Ma­ti­su, ko­ji je uoči re­fe­ren­du­ma o pro­me­ni ime­na po­se­tio Sko­plje. Za­ev, ko­ji je na vlast do­šao uz oči­tu po­moć Ame­ri­ka­na­ca, smo­gao je sna­ge da ka­že ka­ko ne­ma do­ka­za da je Ru­si­ja la­žnim ve­sti­ma vo­di­la an­ti­re­fe­ren­dum­sku kam­pa­nju, iako je Ma­tis tvr­dio su­prot­no. Ali, ako ni­je Za­ev, on­da su dru­gi zva­nič­ni­ci u Sko­plju okri­vi­li ru­ske on­lajn gru­pe za pro­past re­fe­ren­du­ma jer su ši­ri­le la­žnu pro­pa­gan­du pre­ko „Fej­sbu­ka”.

Ne­ma sum­nje da do­go­vor Ati­ne i Sko­plja pre­to­čen u Pre­span­ski spo­ra­zum žu­lja Ru­si­ju. To se vi­de­lo i to­kom ne­dav­ne po­se­te grč­kog pre­mi­je­ra Alek­si­sa Ci­pra­sa Mo­skvi po­sle tri i po go­di­ne. Grč­ki pre­mi­jer je u mi­si­ji od­le­đi­va­nja od­no­sa iz­me­đu dve dr­ža­ve po­ku­šao da ube­di Pu­ti­na da ne sta­vlja ve­to u UN na Pre­span­ski spo­ra­zum, ko­jim se me­nja ime grč­kog se­ver­nog su­se­da u Se­ver­na Ma­ke­do­ni­ja, što bi otvo­ri­lo put ovoj ze­mlji da uđe u NA­TO.

Zbog ru­skog po­ku­ša­ja mi­ni­ra­nja Pre­span­skog spo­ra­zu­ma, Ati­na je po­čet­kom ju­la pro­te­ra­la dvo­ji­cu ru­skih di­plo­ma­ta, a još dvo­ji­ci je za­bra­ni­la ulaz u ze­mlju zbog „me­ša­nja u unu­tra­šnje po­slo­ve i pro­tiv­za­ko­ni­tih de­la pro­tiv na­ci­o­nal­ne bez­bed­no­sti”. Ati­na je op­tu­ži­la ru­ske di­plo­ma­te da su kroz nov­ča­ne na­dok­na­de po­ku­ša­va­li, ali da ni­su us­pe­li da uti­ču na op­štin­ske zva­nič­ni­ke, ali i mi­tro­po­li­te u grč­koj pra­vo­slav­noj hi­je­rar­hi­ji ka­ko bi ste­kli uti­caj na Sve­toj Go­ri.

Ako even­tu­al­ni za­ku­li­sni ru­ski uti­caj na jav­no mnje­nje i stran­ke u Ma­ke­do­ni­ji i BiH ni­je la­ko do­ka­za­ti, vlast u Cr­noj Go­ri ne­ma di­le­me da je Kremlj po­ku­šao da na uli­ci obo­ri Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.

Đu­ka­no­vić je po­čet­kom ok­to­bra u in­ter­vjuu za RAI otvo­re­no re­kao da su Ru­si po­ku­ša­li aten­tat na nje­ga.

„Ne­ma di­le­me da su ru­ski dr­ža­vlja­ni s le­gi­ti­ma­ci­ja­ma od­re­đe­nih dr­žav­nih slu­žbi bi­li uple­te­ni u ono što se de­ša­va­lo u Cr­noj Go­ri. Ru­si­ja ima svo­je in­te­re­se i da po­ku­ša­va da ih re­a­li­zu­je uto­li­ko agre­siv­ni­je uko­li­ko pre­po­zna vi­še sla­bo­sti u evrop­skoj po­li­ti­ci”, re­kao je pred­sed­nik Cr­ne Go­re.