Vladimir Fijat je bio Srbin

U tekstu „Ovejani Srbin, Vladimir Fijat”, objavljenom u „Politici”, u subotu, 22. decembra 2018. godine, imam potrebu da ukažem na bar dve krupne materijalne grške koje znatno doprinose stvaranju pogrešne predstave o Vladimiru Fijatu.

Dopisnica iz Pančeva Olga Janković u svom prikazu knjige Vladimira Fijata „Ovejani Srbin”, sa podnaslovom „Veliki rat u sećanjima dobrovoljca iz Banata” („Prometej” i RTS; 2018.), knjige koja je objavljena uoči beogradskog Sajama knjiga (a ne „poslednjih dana godine”), u ediciji „Srbija 1914–1918”, navodi u podnaslovu da su u pitanju „memoari Rumuna poreklom”. Zatim, u tekstu, posle prvog pasusa koji je (nesrećno) preuzet iz knjige, a koji Fijata predstavlja u šarolikoj „uniformi”, u neobičnom civilnom odelu, jer još nije zadužio pravu uniformu, doslovno kaže: „To je Rumun, dobrovoljac srpske vojske...” Kako jedan ovejani Srbin može biti Rumun – pitaće se čitalac, s pravom. I kakav je to srpski div-junak sa „panama” šeširom na glavi, žutim cipelama sa visokom štiklom i kraćim zelenim „modl” mantilom? „Ni vojnik ni građanin, ali ipak vojnik” – kako zapisuje Fijat.

Hajde da odagnamo nedoumice – Vladimir Fijat je bio Srbin, a ne Rumun, iz banatskog sela Samoš. Njegov izgled je neobičan jer se dobrovoljno prijavio u srpsku vojsku prvog dana mobilizacije, u selu Koceljeva, kod Šapca. Tih prvih dana rata morao je biti tako odeven, jer nije dobio uniformu. Redovni vojnici su ga zato i posmatrali s nepoverenjem, a naročito zbog prezimena. I sam Fijat kaže: „Prezime mi je pričinjavalo mnoge nezgode i teškoće. To moje prezime Fijat – ne zvuči srpski. Pod tim Fijat mogu biti sve, čak i Kinez, ali samo Srbin nikako. Ali, ipak, ja sam ovejani Srbin!”

Najzad, svako ko bude pročitao knjigu zapaziće da mu se otac zvao Marko, a majka Olimpijada i da se Fijati vode u matičnim knjigama Samoša od 1808. godine. Zašto, na kraju krajeva, ne verovati samom Vladimiru Fijatu da je Srbin?

Ako Fijat kaže da je ovejani Srbin, zašto značenje reči „ovejan” tražiti kod Vujaklije, kao što to čini novinarka, kad u „Velikom rečniku stranih reči i izraza” nema takve reči – zato što je to srpska, a ne strana reč. Sinonimi su: istinski pravi, čist, okoreo i zagrižen, a ne: „bandoglav, tvrdoglav, zadrt, svojeglav...” kako stoji u tekstu.

Milovan Lukić,

pesnik, priređivač knjige, Pančevo

(Odgovor našeg dopisnika objavićemo u sutrašnjem broju)