Kosovo je isključivo moralni problem

Opšte je prihvaćeno mišljenje da je Kosovo prevashodno geopolitički i međunarodnopravni problem. Pridodaju se istorijske, nacionalne i psihološke implikacije, ali nigde se ne pominju one najbitnije – moralne! A po skromnom mišljenju potpisnika ovih redova, one su ključne i jedino relevantne za konačno razrešenje. Vidim već kako okoreli skeptici odmahuju rukom: politika i moral su nespojivi pojmovi!

Da bih otklonio sumnju u objektivno sagledavanje činjenica, načiniću malu digresiju: najgostoljubivije u svom životu bio sam prihvaćen 1982. u čitavoj Americi, prilikom mog jednomesečnog studijskog boravka, a posebno u gradu Dalasu, u Teksasu! Čelni poslovni ljudi njihove organizacije audiovizuelnih medija smestili su me u apartman „Hajata”, vodili na snimanje serije „Dalas”, zatim u obilazak tek završenog najmodernijeg filmskog studija, omogućili intervju za radio i za televiziju, a onda me pitali šta mi je potrebno da snimim film.

Ja sam smerno izgovorio: Pare! Kao da su bili spremni na moj odgovor, odmah su rekli: Mi imamo pare! Onda sam pitao da li to oni mene vrbuju. Rekli su: Da, imamo pare ali nemamo stvaraoce! Ono o čemu svaki evropski reditelj potajno sanja (da bar jednom snimi film u Americi) meni se, kao zvaničnom gostu Stejt departmenta, nudilo na tacni! Šta je bilo dalje ne spada u okvire ovog teksta. Samo sam hteo da ukažem na to da nemam nikakve predrasude niti razloge za ispoljavanje animoziteta prema građanima ove velike i lepe države. Ali imam puno povoda da bespoštedno kritikujem njihovu zvaničnu spoljnu politiku i pojedine aktere te politike. 

Pored mnogih ranijih loših procena i postupaka, ova država, ponela se kao svetski drumski siledžija (a nikako policajac, kako je eufemistički nazivaju), a najveću i istorijski neoprostivu grešku načinila je kada je, protivno svakom razumu i smislu, zajedno sa svojim siledžijskim vazalima, bestijalno nasrnula na Srbiju 1999.

Predvodnik je bio ocvali plejboj, ogrezao u preljubama i seksualnim aferama, za koje je panično tražio alibi. Pošto ga nije našao, okrenuo se malom prljavom ratu protiv – nije mu ni bilo važno koga, i tu konačno zabrljao. Srbija je bila najpogrešniji izgovor da bi se izvukao iz moralnog senkrupa, na čije samo dno je potpuno opravdano dospeo.

Moralno ogrešenje agresora bilo je tako očigledno da nije bilo neophodno uopšte obrazlagati ga. Ono se nametalo samo po sebi. Pomenuti predsednik te formalno (tada još uvek) najveće sile na svetu bio je, dakle, osvedočeni prevarant, lažov i manipulator, najpre u svojoj porodici, zatim u celoj Americi i, na kraju, u celom svetu. Kako verovati takvom kliničkom egzemplaru? I gle čuda: deo planete poverovao mu je! Koji deo? Naravno, onaj labilnog morala, podatan lažima i svim oblicima manipulacije, dakle prozelitski ili pronatovski. A na čelu NATO mašinerije bio je uzorak Sotone iliti „palog anđela”, bivši levičar Havijer Solana. Ovome treba dodati i Tonija Blera, takođe pripadnika  tzv. političke levice. 

Pošto su po karakternom ustrojstvu bili braća blizanci Biliju Klintonu, to ih je međusobno i povezalo. Naime, sva trojica su bili prototip onog malignog moralnog profila „spolja ljigav, a iznutra gnjecav”, koji predstavlja samo moralno dno u ljudskoj zajednici. Nekada je prisustvo moralne supstance predstavljalo pravu snagu levice. Kao što je kičma nosivi element ljudskog fizičkog organizma, tako je moral nosivi stub duhovnog organizma. Bez prvog bi telo svenulo u sparušenu gnjecavu masu, a bez drugog u amorfni, bezoblični i ljigavi duhovni sadržaj.  Ali njih trojica su bili toplo prigrljeni čak i u samoj Srbiji, naravno od domaćeg amoralnog ljudskog otpada.

Sve što se dalje zbivalo bilo je produkt evidentnog moralnog potonuća čelnika „međunarodne zajednice” u kooperativnoj saradnji sa domaćim prozelitima. Bio je to eklatantan uzorak tzv. udruženog zločinačkog poduhvata na satiranju jedne suverene države, kakva je bila Srbija. Instalirali su specijalni sud na kome će završiti časni branioci tog suvereniteta, izvršiće pljačkašku otimačinu velikog dela njene teritorije, sadistički je mrcvariti na sve moguće načine. To vam je, dame i gospodo, jedina i neprikosnovena istina, ma koliko vam izgledala ružno i oporo. Jeste zastrašujuće gledati sopstveno nakazno amoralno lice. 

Nemoguće je naći iole pravedno razrešenje kosovskog čvora dokle god se ne uklone tragovi amoralnog nepočinstva i sklone sa javne scene svi direktni i indirektni akteri, a to jeste dugoročan i mukotrpan proces i teško mu je sagledati kraj u dogledno vreme. Uz još jednu napomenu: sva njihova nedela proizvod su golog kukavičluka. Za kukavičluk je lako naći hiljadu opravdanja i obrazloženja. Za hrabrost nema nijednog, jer ova je sama po sebi i nagrada i kazna. 

*Filmski reditelj

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista