Igranje za državni tim je najveća čast

Aktuelna nagađanja o tome da li će se Luka Milivojević i Matija Nastasić vratiti u fudbalsku reprezentaciju Srbije, koju su napustili nezadovoljni statusom u njoj, podsetila su me na patriotski odnos Dragoslava Šekularca prema dresu sa državnim grbom, o čemu mi je govorio dok sam pripremao knjigu o njemu, izdatu 2011.

„Igranje za reprezentaciju uvek sam smatrao najvećom počašću”, izgovorio je tada, a ja, s velikim ličnim zadovoljstvom, zapisao u knjigu „Ja, Šeki – Dragoslav Šekularac”.

Šeki je za reprezentaciju Jugoslavije debitovao 1956, kao devetnaestogodišnjak. Posle je u najboljoj nacionalnoj selekciji naređao 41 meč i postigao šest golova. Bio bi taj bilans i impresivniji – iako je reprezentativnih utakmica bilo manje nego u novije vreme – da nije bilo povreda i kazni koje mu je doneo njegov burni temperament. Jer, u njegovo igračko vreme, smatran je jednim od najvećih, ne samo jugoslovenskih, nego i evropskih i planetarnih asova. Na Svetskom prvenstvu u Čileu 1962. godine, po mišljenju mnogih, bio je najbolji akter. Nešto kasnije dobio je nadimak Beli Pele.

Zanimljiva mi je bila i Šekijeva tvrdnja („utisnuta” u knjigu) da je Svevišnji nagradio njegovu posvećenost reprezentaciji.

„Bog je nagradio takav moj odnos, jer sam najbolje partije, one po kojima me je upamtio ceo svet, odigrao u ’plavom’ dresu (boja dresova reprezentacija Jugoslavije – prim. J. V.). Uvek sam se radovao reprezentativnim nastupima kao prilici da vidim šta znaju drugi, kako se igra u svetu, da se upoređujem sa inostranim zvezdama.”

Šeki je, tokom razgovora iz kojih je nikla knjiga, izgovarajući reči „dres najdražih boja”, prosto molio da to ne shvatim kao frazu, dodajući da je nošenje nacionalnog dresa bilo najveći san svih igrača njegove i prethodnih generacija.

Iako nisam mislio da frazira, u istinitost svog kazivanja o odnosu prema reprezentaciji dodatno me uverio kad smo pročitali da su fudbaleri Danko Lazović i Aleksandar Luković odbili da igraju za državnim tim Srbije. Celog tog dana bio je strašno ljut, a među rečenicama koje je izgovorio (a ja ubacio u knjigu) bila je i ova: „Izdajom domovine čovek je za ceo život kupio prezir okoline”.

Zapisao sam i njegovo uverenje da je praksa otkazivanja selektorima novijeg datuma, da je posledica velikog bogaćenja fudbalera i njihove spremnosti da se na terenu znoje samo za veliki novac.

„Ta ’moda’, meni potpuno nerazumljiva i neprihvatljiva, produkt je novijeg vremena. Ne znam kako se oseća sportista koji kaže: Ne interesuje me igranje za državnu selekciju!”

Takav je bio Šeki. Veliki fudbalski majstor i veliki čovek.

Novinar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista