Sportom protiv nasilja

Snežan beogradski dan, utorak 22. januar oko 9.30, žurim u sud u Katanićevoj ulici, ali mi put preprečuje veća grupa đaka koja posmatra tuču dva svoja druga i glasno navija. Prilazi čovek i na trenutak ih razdvaja i odlazi. Ali avaj, „navijači” traže da se tuča nastavi, jure drugog dečaka i stižu ga nadomak Makenzijeve. Očito jači dečak besomučno pesniči druga. Srećom, utrčava visoki muškarac i hvata za ruku pesničara, i moli ga da to ne radi: „Kako si lep dečak, a radiš ovako ružne stvari, svi te gledaju i pamtiće te po ovome!” Zatim se obratio „navijačima”: „A vi idite na utakmice pa navijajte, sramota je da ga za ove stvari podržavate.”

Svakako, snimali su mobilnim ali i kamere sa obližnjih kafića zabeležile su tuču. Možda se nešto može popraviti, izmeniti.

Zahvaljujem čoveku koji je rizikovao da se umeša u pesničenje, i pokazao da ima još onih koji žele da pomognu i spreče ovakve pojave bar kod mladih. Hteo sam da mu priđem i čestitam, ali odustadoh. Video sam samo da mu je na jakni amblem nekog kluba sa loptom, valjda košarkaškom. Sportista, eto gde treba da se nađu ovi dečaci, da bi postali ljudi kao što je čovek koji ih je razvađao.

Dragoljub Stojanović,

Beograd