Jezička diskriminacija u oglasima za zapošljavanje

Svaka osoba u Srbiji koja je bar jednom pokušala da nađe posao preko interneta susrela se i sa oglasima koji se objavljuju na stranom jeziku, najčešće ma engleskom, ali neretko se može naići i na oglase na nemačkom, francuskom, italijanskom…, a sve zavisi od toga odakle je firma ili kompanija koja oglašava potrebu za radnom snagom u našoj zemlji. I dok je ova pojava do pre koju godinu bila sporadična, danas se ogroman broj oglasa objavljuje isključivo na stranom jeziku. Pri tome je poznavanje jezika na kome je oglas napisan obavezan preduslov za zasnivanje radnog odnosa u firmi koja je oglas objavila.

Ukoliko se već kao nacija borimo i trudimo da zaštitimo sopstveni jezik, kulturu i kulturni identitet uopšte, mišljenja sam da naša država ne bi smela da dozvoli ovakvo ponašanje stranih poslodavaca. Oglasi koji se objavljuju morali bi, bez izuzetka, da budu raspisani i na srpskom jeziku (latinicom ili ćirilicom, po slobodnoj želji i volji oglašivača) kako bi ih javnost mogla pročitati i razumeti i shodno tome na njih i odgovoriti. Naravno, moramo da se složimo i da se problem komunikacije sa inostranim poslodavcem ne može rešiti nikakvom zakonskom regulativom već samo učenjem stranog jezika, ali ova obaveza bi trebalo da važi za obe strane – i za firmu oglašivača i za one koji apliciraju na konkurs. Shodno ovome, poznavanje stranog jezika za dobijanje posla u inofirmi može da bude samo prednost u odnosu na druge kandidate, ali nikako i obavezan uslov. Jer, ne bismo smeli ni po koju cenu da dovedemo sebe u situaciju da Srbi u Srbiji masovno uče strane jezike samo da bi stekli preduslov za zapošljavanje kod stranog poslodavca. Poznavanje stranog jezika je oduvek bila stvar lične kulture i ličnog obrazovanja, pa bi tako trebalo i da ostane. Ako je tako u Engleskoj, Francuskoj, Češkoj, ne vidim razloga da tako ne bude i u Srbiji.

Dušan Ković, 
dipl. maš. inž, Beograd