Pohvala za medicinare Vojne bolnice u Nišu

Čitajući sve češće o pojedinim lekarima koji nesavesno obavljaju svoj plemeniti posao, osećam obavezu a i dužnost, da svekoliko čitalaštvo upoznam sa svojim iskustvom. A ono je veoma pozitivno, toliko da čak i nedostaju reči kojima bi se adekvatno opisalo. Dakle reč je o prim dr sc. med. Ljiljani Tadić, internisti i puk. dr Jovici Stanojkoviću, internisti reumatologu, internog odeljenja Vojne bolnice Niš, lekarima koji, obavljajući svoju uzvišenu misiju i na najbolji mogući način primenjuju u praksi Hipokratovu zakletvu.

Zbog ograničenog prostora, od mnoštva dokaza za moju tvrdnju, izdvojiću samo jedan, a on je da su nesebičnim zalaganjem i izuzetnom brigom za pacijenta – moju malenkost, uspeli da obezbede terapiju, čiji nedostatak je veoma čest i odmah me pozovu radi sprovođenja iste. U razgovoru sa drugim njihovim pacijentima uverio sam se da moje iskustvo nije usamljeno.

Umalo zaboravih da pomenem i ostale članove ove sjajne, gotovo neponovljive ekipe, medicinske sestre Gocu, Ljilju, Jelenu, bez kojih uspeh ne bi bio potpun.

Naveo sam „moje” doktore, ali bi krajnje nekorektno bilo ne naglasiti da i ostali lekari internog odeljenja zaslužuju ništa manje pohvale i divljenje, dr Olivera, dr Slavica, dr Valentina, dr Ana, dr Slobodan, dr Bratislav, na čelu sa načelnikom odeljenja ppuk. dr Dragoslavom Stojanovićem.

Ukoliko sam nekoga, sa ovog veličanstvenog spiska izostavio, bez ikakve namere, iskreno se izvinjavam.

I šta posle svega reći, nego jedno tako malo, ali tako iskreno: hvala vam dragi doktori na nesebičnoj brizi, požrtvovanju i pomoći, hvala vam što imam privilegiju da budem vaš pacijent.

Voleo bih kada bi se ustanovila nagrada „Najdoktor”, isključivo po izboru pacijenata. Siguran sam da mi ne bismo pogrešili.

Neka mi bude dopušteno da to i predložim.

Branko M. Đukić,
Kragujevac