Srbija i MMF

Misija MMF-a koju je predvodio Džejms Ruf boravila je nedavno u Beogradu u okviru druge revizije programa koji MMF ima sa Srbijom.

Međunarodni monetarni fond je u julu prošle godine odobrio Srbiji novi program saradnje, uz podršku tzv. Instrumenta za koordinaciju politika (PCI), nazvan „čuvarkuća”, koji je savetodavnog karaktera i „namenjen je zemljama koje žele da pokažu posvećenost programu reformi ili da mobilišu i koordiniraju finansiranje od strane drugih zvaničnih kreditora ili privatnih investitora”.

Tokom posete misije MMF-a razmatrano je sprovođenje makroekonomskih i strukturnih reformi, podržane sa PCI, a „imaju za cilj povećanje nivoa investicija, dalji rast zaposlenosti u privatnom sektoru, smanjenje sive ekonomije i ubrzanje reformi”.

Istovremeno, najavljene su teme za redovne konsultacije po članu 4. Statuta MMF-a, koje će biti u maju ove godine. Međutim, po isteku trogodišnjeg stend-baj aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om u februaru 2018, bilo bi bolje da je saradnja sa njim nastavljena samo na osnovu ovih konsultacija, koje se obavljaju sa svim zemljama članicama u okviru nadzorne funkcije MMF-a, ali bez zaključivanja novog PCI programa, što se nije desilo. To pokazuje da Srbija nema kapacitet da samostalno sprovede ekonomski program i nužne reforme.

Interesantna je i izjava Rufa na kraju posete: „Ovo je moja poslednja poseta Srbiji na čelu misije MMF-a”. Dodao je da je tužan što je napušta i da je izuzetno uživao tokom mandata pošto je bio deo priče o uspehu koji je ostvaren. „Srećan sam i što je situacija mnogo bolja nego kada sam počeo. MMF će nastaviti da podržava Srbiju i obezbediće podršku koliko god ona bila potrebna. Dugujem veliku zahvalnost vlastima na gostoprimstvu i tesnoj saradnji tokom protekle tri i po godine i želim da čestitam Srbiji na veoma dobrom napretku koji je ostvarila u oblasti makroekonomske stabilizacije, privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta”, poručio je Ruf.

Ovakva izjava Rufa odslikava i stanje odnosa Srbije i MMF-a, gde su srpski zvaničnici i nadležni državni organi radili uglavnom po diktatu i uputstvima ovog najvažnijeg „svetskog finansijskog policajca”. Zbog velikih kritika širom sveta da je neefikasan u svojim programima koje nudi zaduženim zemljama, MMF je poslednjih godina donekle omekšao svoju „čuvenu” politiku uslovljavanja. Proširio je polje svog delovanja, koje pokrivaju Svetska banka i druge međunarodne razvojne institucije i lansirao razne nove „olakšice” nejasnog značenja i funkcije (kao što je i PCI), koje iskaču iz osnovne delatnosti MMF-a utvrđene članom 1. njegovog Statuta, koja se odnosi na monetarnu sferu. To govori da je potrebna reforma ove bretonvudske institucije, kojoj se protive, pre svega, SAD.

Praktično, MMF je počeo da se meša u sve oblasti privrede, pa i šire, što se videlo i u razgovorima njegove misije. Srpski zvaničnici uglavnom su iznosili pozitivne rezultate koji su postignuti u poslednje vreme, a MMF ih je potvrđivao i, reklo bi se, preterano hvalio. Izneto je i da visoka stopa rasta BDP-a od 4,4 odsto svrstava Srbiju među „najbrže rastuće ekonomije u regionu i Evropi”. Ali činjenica je da je kumulativni rast BDP-a Srbije u poslednjih deset godina iznosio samo oko devet odsto, što je među najnižim stopama rasta u regionu. U gotovo svim razgovorima, iz misije MMF-a pohvalno su se izrazili o svemu što je Srbija ekonomskim programom (pod njegovim patronatom) postigla, a njegova kritika neuspeha nije dovoljno naglašena, pa se izgleda ne može dobiti potpuna slika ekonomskog stanja.

Prema oceni šefa misije MMF-a, moguće je povećanje plata u javnom sektoru i penzija u 2019, ako se ostvari povoljan privredni rast. Ocenjuje se da bi tek na kraju 2019. ta povećanja, navodno, mogla da iznose 5–6 odsto. U 2020. treba očekivati, što predlaže MMF, ponovno uvođenje automatske formule za indeksaciju penzija. Najbolje bi bilo da se njihovo usklađivanje vrši prema cenama (inflaciji) i rastu zarada. Za penzije se godišnje isplaćuje više od četiri milijarde evra, oko 10 odsto BDP-a, pa su one jedna od najvažnijih tema ekonomske politike.

Naveo je činjenicu da ono što je započeto, a nije završeno, jesu upravo strukturne reforme, kako bi poslovno okruženje za investiranje u Srbiji bilo bolje. U slučaju potencijalne ekonomske krize, o kojoj se sve više govori, šef misije MMF-a rekao je da je Srbija sada u boljoj situaciji i da je spremna za takav scenario, ali smatra da se ona u svetu neće dogoditi. Međutim, ova njegova izjava vrlo je diskutabilna. Globalna ekonomska kriza slična onoj iz 2008. je moguća, a veliko je pitanje da li bi je Srbija spremno dočekala i pored nekih dobrih ekonomskih trendova.

Ekonomista, naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista