Bojkot na drugosrbijanski način

Najava bojkota budućih (ne)izvesnih izbora za narodne poslanike Republike Srbije od strane pojedinih predstavnika stranaka i pokreta okupljenih u savezu opozicije ne može se posmatrati bez osvrta na vreme pre 2012. godine, odnosno na delovanje tadašnjih aktera na političkoj sceni Srbije, kao i uloge onih u čijem interesu nije stabilna Srbija. Shodno tome, u analizi rada tadašnje vlasti i delovanju današnje opozicije, od velike pomoći je parafraza skupa (ne)objavljenih „vesti iz prošlosti”, koja bi glasila:

Predstavnici vladajuće većine i predsednik Republike Srbije odveć dugo odolevaju zahtevima rukovodstva Srpske napredne stranke i apelima akademske zajednice i javnih ličnosti koji se tiču raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora. Osporavanje legitimnosti izvršne vlasti u Srbiji temelji se na rezultatima nedavno održanih lokalnih izbora, koji nedvosmisleno ukazuju da podrška vladajućim strankama znatno opada, te da iste nisu bile u mogućnosti da formiraju većinu u lokalnim sredinama gde su izbori održani. Protesti koji su okupili više od sto hiljada ljudi dodatni su motiv opoziciji da istraje u svojim zahtevima, jer je podrška koju imaju sve veća. Istraživanja jasno ukazuju na trend opadanja podrške vladajućim strankama, čime se licitacija terminom održavanja izbora dodatno aktuelizuje. Istovremeno, dok stopa nezaposlenosti u Srbiji raste i bruto domaći proizvod beleži negativnu stopu rasta iz kvartala u kvartal, lideri vladajućih stranaka o izborima se ne izjašnjavaju, ali Srpsku naprednu stranku ocenjuju retrogradnom pojavom. U više navrata predstavnici vladajuće većine skupove podrške Srpskoj naprednoj stranci nazvali su skupovima krezave Srbije, čiji je cilj povratak u devedesete godine prošlog veka.

Tada, u „nezavisnim medijima” kontrolisanim od strane današnjih lidera opozicije, nije bilo moguće pročitati glas, ubrzo će se ispostaviti, većine građana Srbije. Takođe, živi smo svedoci ogromnog prostora koji ti isti ljudi, umesto za sopstvene ideje i konstruktivnu kritiku vlasti, danas koriste isključivo za uvrede i pretnje neistomišljenicima, koje su naročito upućene ženama. Parlament su zamenili ulicom, a umesto programa, na trgovima nude vešala. Predsednik Srbije polaže račune građanima, dok predstavnici opozicije to čine pred stranim diplomatama. U razgovorima sa stranim zvaničnicima, neodgovornim izjavama potkopavaju pozicije Srbije, ne misleći o efektima takvog delovanja, već isključivo o sopstvenim interesima.

Izborni uslovi na koje se opozicija poziva su u formalnopravnom smislu isti već duže od decenije. Sem što je jedinstveni birački spisak uređen, izborno zakonodavstvo nije pretrpelo gotovo nikakve izmene. Sve stranke koje učestvuju na izborima delegiraju svoje predstavnike u Republičku izbornu komisiju, gradske i opštinske izborne komisije, kao i biračke odbore, u stalnom i proširenom sastavu, koji imaju mogućnost unošenja primedbi na regularnost izbornog procesa u zapisnike o radu biračkih odbora, što je osnov kontrole biračkog procesa. Na biračkim mestima u velikom broju su prisutni i akreditovani posmatrači. Agencije vrše istraživanja na dnevnom nivou, čiji rezultati vrlo retko odstupaju od zvaničnih rezultata, čemu treba dodati da suštinski danas u medijima postoji kudikamo više prostora za opoziciju.

Nameće se pitanje na koji način predstavnici opozicije žele da smene vlast ako odbijaju da izađu na izbore, i vanredne i redovne, kako rekoše. Sledstveno tome, može se postaviti i pitanje kome to odgovara Srbija u kojoj će se vlast rušiti na ulici. Bojkot je jedino što preostaje onima koji, usled straha od rezultata, zapravo mole boga da izbora ne bude. Nažalost, neprijateljima stabilne Srbije takav scenario najviše odgovara.

Polazeći od poznatog obrasca delovanja centara moći, koji podrazumeva što veći uticaj na određeni poredak, na najbolji način možemo sagledati trenutni položaj, kao i izazove sa kojima će Srbija biti suočena. Glavni „problem” je u tome što nema izgleda da će politička stranka koja ima više od 50 procenata podrške građana uskoro oslabiti do „zadovoljavajuće” mere. Istovremeno, po oprobanom receptu se pruža podrška protestima, uz tesnu vezu sa kompromitovanim i istrošenim „liderima” opozicije.

Na ulici su građani pre 2012. godine, zahtevali jedino izlazak na biračka mesta, na kojima su tadašnji „lideri” dobili podršku da se presele u opoziciju. O tome kakva će im budućnost biti, na osnovu sopstvenog iskustva iz prošlosti i živeći u Srbiji danas, građani će, uprkos svemu: samo i jedino odlučivati – na izborima.

Srbija pamti!

Dipl. pravnik/ diplomata

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista