Ima li ovome kraja, ili je kraj sve bliži

Mi koji smo u današnjici „došljaci iz starih dobrih vremena” verovatno se ne uklapamo u standarde mladih i moguće je da ih smatramo svojim pričama o vremenima, događajima i navikama iz naše mladosti. Oduvek je bilo tako. I nas su naši stari davili pojedinim pričama, no bilo je sećanja koje smo pažljivo slušali i koje smo pamtili. A da li je zaista oduvek bilo bolje ono pre od ovoga kako je danas? U tehničkom smislu nije, ali u duhovnom jeste. Kako su tehnika i nauka napredovale, tako su i brojne inovacije unapređivale i olakšavale život ljudima i činile ga efikasnijim, ekonomičnijim i bržim. Ne može se, na primer, reći da je lepše i lakše bilo stanovati u prizemnim kućama gde je vode bilo samo na jednoj dvorišnoj česmi do koje se dolazilo kaldrmisanom stazom, leti prekrivenom travom, zimi snegom i poledicom. Grejalo se i kuvalo na šporetima na drva i ugalj koji su se u jutarnjim satima donosili iz dvorišnih šupa, ako u kući, kraj šporeta, niste imali drveni sanduk za ugalj i sitno iscepkana drva pored ili ispod šporeta. Kupalo se obično subotom, vodom zagrejanom u velikom loncu. Spavaće sobe, ako ih je bilo, obično nisu grejane, ili, ako jesu, za to su se koristile manje, zanatski pravljene peći, takozvane bubnjare. Retko ko je imao radio-aparat, a bilo je i kuća do kojih nije bila dovedena ni struja.

Na posao, u školu, ili nabavku išlo se uglavnom peške, retko krcatim autobusima ili tandrkavim tramvajima. Ulice su bile kaldrmisane, samo u centralnim delovima grada bile su popločane kamenom kockom. Automobili su bili retki.

Komunikacije i druženja s familijom i prijateljima bili su česti, gotovo svakodnevni. Danas svako u svojoj sobi ima televizor, laptop, kompjuter, ili mobilni telefon poslednje generacije i komunicira preko interneta s celim svetom, a sa članovima svoje porodice retko, samo u prolazu. Osim svođenja komunikacije uživo na nizak nivo, imamo i povećanu agresivnost među decom i mladima, jer uglavnom gledaju američke filmove prepune nasilja i ratova. Ako svemu dodamo ubrzano širenje narkomanije među mladima i sve ranije uživanje u alkoholu i duvanu, dobijamo stvarnu sliku današnjice koja nije nimalo ružičasta i koja ne obećava baš neku svetlu budućnost. Naročito ne jer smo svi svakodnevno izbombardovani raznim agresivnim i sugestivnim propagandnim porukama, pa sve manje mislimo svojom glavom, a sve više postajemo klonovi i roboti. S takvim navikama i u takvom okruženju opstanak same civilizacije i čitave planete, gotovo je neizbežno, biće dovedeni u pitanje.

Milan B. Milivojević,
novinar u penziji