Hleb naš nasušni

Onomad je objavljeno da je prestala da važi uredba o socijalnom hlebu. Rimski car Trajan doneo je dekret da i stranac, koji u tri uzastopne godine ispeče dovoljno hleba, može dobiti sva prava rimskog građanina!

A imperator Avgust je oko glave nosio krunu od klasja. Ubio se kada je saznao da spasonosne lađe koje nose žito nisu stigle na vreme da bi Rim bio snabdeven hlebom. Mojsija je obradovao Jahve, kada je posle prelaska Crvenog mora Mojsijevo umorno pleme darivao hlepčićima. Na Svetoj Gori peku se samo kvasni hlebovi, a posle posta su najslađi. Sefardi su dolaskom na Balkan našu trpezu obogatili slatkim hlebom – pan di Spagna, koji su Sloveni pretvorili u patišpanj.

A Dostojevski nam je poručio: Ne postoji na svetu ništa tako pozitivno kao što je hleb.

Mislite o ovome.

Svetlana Brnović Mitić,
istoričar umetnosti