Univerzitetski propisi i pravna (ne)sigurnost

Naj­or­ga­ni­zo­va­ni­ja for­ma aka­dem­ske za­jed­ni­ce, u li­ku uni­ver­zi­te­ta, tre­ba­lo bi da zna­či da se pred na­ma na­la­zi kre­a­ti­van stva­ra­lac prav­nih pro­pi­sa i isto­vre­me­no vešt tu­mač u pro­ce­su nji­ho­ve pri­me­ne. Ve­kov­no is­ku­stvo re­gu­li­sa­nja aka­dem­skih od­no­sa oče­ki­va­ni je ga­rant po­što­va­nja osnov­nih po­stu­la­ta na ko­ji­ma se te­me­lji sa­vre­me­na prav­na dr­ža­va. A da bi­ste mo­gli po­što­va­ti prav­no pra­vi­lo, pret­po­stav­ka je da ste po­šte­ni pri­li­kom pret­po­sled­nje i po­sled­nje fa­ze pro­ce­sa pri­me­ne pra­va, što me­đu bru­co­ši­ma pra­va pred­sta­vlja is­pit­ni ak­si­om. Isti­na, reč je o obo­ri­voj pret­po­stav­ci, jer je po­šte­nje iz­raz raz­li­či­tog do­ži­vlja­ja etič­ke osno­ve u struk­tu­ri prav­ne nor­me. 
I ta­ko se sti­že do iskon­skog iz­vo­ra ne­na­mer­nih ili zlo­na­mer­nih kre­a­ci­ja uni­ver­zi­tet­skih prav­nih pra­vi­la, a on­da i do nji­ho­ve ne­ret­ko ne­pra­vil­ne pri­me­ne. Pra­vo se mo­že raz­u­me­va­ti i kao na­čin za for­mu­li­sa­nje me­đu­ljud­skih od­no­sa, ali i kao po­li­gon za igru, pa i za po­i­gra­va­nje lju­di­ma i nji­ho­vim sud­bi­na­ma. Ti­me je pra­vo are­na za bor­bu raz­li­či­tih in­te­re­sa, ko­ja mo­že eska­li­ra­ti u in­ci­dent­ne slu­ča­je­ve neo­prav­da­nog na­no­še­nja zla dru­go­me. Pi­ta­nju „za­što” od­go­vor je ne­po­tre­ban, kao što ni zlo naj­če­šće ne­ma do­pu­stiv osnov. 
Pri­mer za­ku­li­snog za­me­ša­telj­stva i na­po­ra ka­žnja­va­nja uspe­šne pro­fe­sor­ke ma­te­ma­ti­ke za­to što se usu­di­la da tri pu­ta bu­de maj­ka po­ra­ža­va­ju­ća je sli­ka do­ži­vlja­ja prav­nih pro­pi­sa od stra­ne uni­ver­zi­tet­skih ko­le­ga. Se­tih se da sam na svom fa­kul­te­tu ne­ko­li­ko go­di­na vo­dio bor­bu za pri­zna­va­nje ko­le­gi­ni­ca­ma po­ro­di­lja­ma pra­va da im se fi­nan­si­ra uče­šće u in­ter­nom na­uč­no-is­tra­ži­vač­kom pro­jek­tu. Re­zul­tat te bor­be je uspe­šan, kao što će, na­dam se, kul­tu­ro­lo­ško raz­u­me­va­nje pra­va do­ve­sti uspe­šnu pro­fe­sor­ku ma­te­ma­ti­ke do re­dov­ne pro­fe­su­re. 

Dr Sr­đan Đor­đe­vić, 
re­dov­ni pro­fe­sor Prav­nog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Kra­gu­jev­cu