Glas vapijućeg u (birokratskoj) pustinji

Priča koja sledi drastičan je primer bespomoćnosti građana pred tvrdoglavom birokratskom ignorancijom, koja se, neminovno, pretvara u samovolju i bahatost.

Naime, Ustavni sud je, na moj lični zahtev, tada u svojstvu predsednika Mesne zajednice Zeleno brdo, Zvezdara, Beograd, na sednici od 11. juna 2017, pod predsedništvom Vesne Ilić Prelić, ukinuo nezakonitu i neustavnu odluku Skupštine gradske opštine Zvezdara o statusu mesnih zajednica.

Priznajem da sam odluku Ustavnog suda primio s neskrivenom radošću, kao znak da se moje obraćanje na mnoge adrese ipak isplatilo. Naime, povodom drastične uzurpacije ustavnih, zakonskih, ali i materijalnih prava Mesne zajednice Zeleno brdo (da pomenem samo jedan, ne i jedini, primer: oduzeta nam je zgrada od 400 kvadrata u Bulevaru kralja Aleksandra 395, podignuta isključivo dobrovoljnim prilozima građana, sa svim građevinskim i upotrebnim dozvolama, pri čemu je, očigledno s predumišljajem, spaljena arhiva mesne zajednice, kako bi se zaturili dokazi o vlasništvu!), obraćali smo se tadašnjem gradonačelniku Draganu Đilasu, privremenom veću grada, potonjem tadašnjem gradonačelniku Siniši Malom (dva puta), predsedniku opštine Zvezdara Edipu Šerifovu, Opštinskom veću Zvezdara, sadašnjem predsedniku opštine Zvezdara gospodinu Ignjatoviću, sa molbom da prime članove Saveta mesne zajednice. Sve uzalud. Ni (makar) formalnog odgovora.

Radost koju nam je donela (već pomenuta) ohrabrujuća odluka Ustavnog suda trajala je, nažalost, kratko. Pokazalo se da je i tako moćna institucija, kao što je Ustavni sud, nemoćna pred (neprobojnim) birokratskim bedemom. Ignoriše se, nekažnjeno, i „presuda” Ustavnog suda Srbije.

Dragić Vukićević,
Beograd