Protivrečnosti i nejasnoće oko upravitelja zgrade

U poštanskom sandučetu pronašao sam koverat sa meni nerazumnim tekstom: 1. tekući fond 300; 2. investicioni fond 100; prof. upravnik 250; 4. troš. tek. račun 15 (pretpostavljam da su cifre broj dinara). U razgovoru sa bolje upućenim komšijama saznao sam da je reč o naknadi za tekuće i investiciono održavanje zgrade, kao i naknadi za profesionalnog upravnika. Pokušavajući da se uputim u ove nedorečene i prilično izvitoperene termine, uočio sam neke nelogičnosti.

Ako je iznos sredstava za investiciono održavanje parametar za cenu stana, ispada da profesionalni upravnik vredi dva i po puta više od stana. I to delićem svog kapaciteta, jer on istovremeno upravlja sa više stambenih zgrada, a broj stanova da i ne pominjem. Drugo, cena je određena linearno, kako za garsonjeru od tridesetak, tako i za trosoban stan oko 80 kvadrata. Pitam se zašto ovaj iz garsonjere treba da plaća istu cenu kao i vlasnici većih stanova. Da je to u redu, i država bi mu naplaćivala isti porez, komunalije i ostalo. Isti princip primenjen je i za tekuće održavanje, iako je za veći broj pozicija osnov za cenu broj stanara.

Troškovi tekućeg računa? Koliko znam, svaka uplata na račun banke predstavlja kreditni potencijal banke, pa je ona dužna na taj iznos da obračunava kamatu po viđenju, a ne da naplaćuje čuvanje.

Za racionalno i efikasno održavanje zgrada i svođenje troškova na podnošljive, potrebna je stručnost i visok stepen organizacije. Ovaj posao ne mogu da rade pojedinci, priučeni radnici, invalidi rada, a naročito ne po sistemu „ću viknem majstora” (verovatno na crno). Takođe mora da se zna za koji broj stanova preduzeće za održavanje može da posluje samostalno, a do koje mere kao deo preduzeća sa sličnom delatnošću.

Privatizacija društvenog stambenog fonda i distanciranje vlasti od ovog dobra izazvali su brojne protivrečnosti, kako u međusobnim odnosima vlasnika, tako i prema zgradama. A naročito među subjektima odgovornim za održavanje. Podzakonskim aktima neophodno je regulisati prava i obaveze vlasnika stanova, izvođača radova, postupak poveravanja poslova, kao i način izbora izvođača radova, način utvrđivanja cene, nadzor, garanciju, planiranje i programiranje poslova. Sve to posebno za investiciono, posebno za tekuće održavanje i posebno za hitne intervencije.

Održavanje i upravljanje zgradom ne mogu ići zajedno. Upravljanje mora biti u skladu sa načelima upravljanja privatnom svojinom, bez atributa uzurpacije.

Radoje Marinković,

Paraćin