Proleće naših tenisera

Da Robin Soderling nije zaustavio Rafaela Nadala 2009, pitanje je da li bi Rodžer Federer ikada osvojio Rolan Garos. Da Novak Đoković nije ispao iz takmičarskog ritma pune dve godine, u periodu 2016-18, da li bi i Nadal i Federer dodali svojim kolekcijama po tri najveća pehara, posle pola godine odsustva krajem 2016, tokom kojeg su se sastajali da bi pričali o starim vremenima i o tome šta će raditi kada okače reket o klin?

Sreća i neiscrpni optimizam su pratioci velikih uspeha. Ko izdrži loše karte, a dobre skupo naplati, stiže do cilja. Tema dana je sreća s kojom je Miomir Kecmanović kao 130. teniser sveta, stigao do četvrtfinala mastersa u Indijan Velsu, daleko najvećeg uspeha u karijeri. Međutim, odmah potom, svi primećuju da je početak 2019. naglo buđenje novog proleća srpskog tenisa. 

Podsetimo, krajem januara je Đoković u Melburnu osvojio treću uzastopnu grend slem titulu, a ukupno 15. krunski pehar, ostavivši za sobom na večitoj listi Pita Samprasa. Iste te nedelje se Dušan Lajović – redovno u senci – popeo do ličnog rekorda, 42. mesta na svetu. U februaru je Laslo Đere u Riju – prvi u našem tenisu posle Đokovića – osvojio ATP turnir serije 500 i zatim polufinalom u Sao Paulu skočio sa 90. do 32. mesta u svetu i do uloge nosioca u Indijan Velsu. 

U kalifornijskoj pustinji su im se pridružila još dvojica junaka, pa smo odjednom – kao nikada do sada – dobili petoricu u drugom kolu mastersa, a četvoricu u trećem. Finalista Pariza 2017, Filip Krajinović, upravo je bio istrošio sve zalihe svog uzleta do 26. mesta na svetskoj listi i ostao bez trenera Tomasa Johansona, koji nije bio zadovoljan njegovim potencijalom tokom kratke i neuspešne saradnje u 2018. Uoči mastersa u Kaliforniji ispao je iz prvih 100, čak do 113. mesta, pa je priliku morao da potraži u kvalifikacijama. A, onda je usledila fantastična serija od pet pobeda bez izgubljenog seta, u kojima je prosečno gubio šest gemova po meču, baš kao i u duelima sa daleko bolje rangiranim Davidom Gofanom (6:3, 6:3) i Danilom Medvedevom (6:3, 6:2). Zaustavio ga je Rafael Nadal (6:3, 6:4), ali je Špancu uzeo jedan servis i pružio jači otpor nego prethodni rivali.

Konačno, došao je red i na devetnaestogodišnjeg Kecmanovića. Ne samo što je sigurnim pobedama ugrabio priliku da uđe u prvih 100, nego mu je već, kao kalifornijskoj senzaciji, stigla specijalna pozivnica za sledeći najveći turnir, masters u Majamiju. To su trenuci koji menjaju karijeru, pod uslovom da se maksimalno iskoriste.

Bez obzira na neočekivani poraz Đokovića od Kolšrajbera (6:4, 6:4), ovdašnji teniski navijači će s nestrpljenjem očekivati masters u Majamiju, gde imamo obezbeđena četiri mesta (Đoković, Đere, Lajović i Kecmanović), a potom će sezona šljake za nas biti zanimljivija nego ikada. Naime, Đere, Krajinović i Kecmanović su najbolje rezultate postizali na čelendžerima na šljaci, a u glavnom žrebu Rolan Garosa bi realno mogla da se nađu sva petorica, sa barem dvojicom nosilaca.