Kina u posleratnoj obnovi Sirije

Kako sirijska vlada izlazi pobednički iz osam godina dugog rata, predsednik Sirije nedavno je izjavio da se njegova zemlja sada suočava sa ekonomskim ratom. Rekonstrukcija razrušene države koštaće oko 400 milijardi dolara. Ovim se otvara pitanje učesnika predstojeće obnove razorene infrastrukture. Vlada u Damasku poručila je da kompanijama iz zapadnih zemalja neće biti omogućeno učešće, jer su zapadne zemlje finansirale terorističke grupe. Najizglednije šanse za pobednika ove trke ima – Kina.

Tokom ere Mao Cedunga pekinška spoljna politika je bila ideološka – kineski odnosi sa pojedinim državama bili su mahom određeni odnosom te države sa SAD ili SSSR. Međutim, nakon što je Deng Sjaoping postao kineski lider 1978. godine, ovaj pristup je zamenjen praktičnijim pristupom utemeljenja državnih odnosa na trgovinskim i ekonomskim mogućnostima kako bi se podržao kineski program modernizacije.

Ekonomski odnosi sa Bliskim istokom doživeli su transformaciju pojavom Inicijative za pojas i put u 2013. godini. Ovaj prostor je tada označen kao „susedni” region.

Kineski interes na Bliskom istoku usredsređen je na zalivske zemlje. Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati čine dva najveća trgovinska partnera Pekinga, a Iran je treći. Izrael brzo raste kao trgovinski partner, dok je još jedan značajan trgovinski odnos onaj sa Egiptom. Kina je najveći sirijski trgovinski partner. Oko 80 odsto ukupne sirijske međunarodne trgovine odvija se sa Kinom.

Kineski dokument o arapskoj politici za 2016. godinu naveo je izgradnju infrastrukture, olakšavanje trgovine i investicija, prostor, novu energiju, poljoprivredu i finansije kao ključne oblasti za Peking u regionu. Ipak, interes nije samo ekonomski, već i bezbednosni, zbog prisustva islamističkih elemenata, radikalizovanih Ujgura, među pripadnicima terorističkih grupa u Siriji.

Komercijalne veze istočne supersile sa Sirijom privukle su svetsku pažnju u proteklih nekoliko meseci. Ova zemlja biće, po svemu sudeći, glavni akter u predstojećem procesu obnove Sirije. Sredinom 2017. godine Peking je bio domaćin Prvog sajma o projektima rekonstrukcije Sirije, na kojem je Kina preuzela obavezu da finansira obnovu sirijske industrije. Na Pekinškom univerzitetu, septembra iste godine, kineski specijalni izaslanik za Siriju pozvao je kompanije da ulažu u Siriju, a sirijski ambasador je rekao da će prioritet u obnovi biti dat prijateljskim zemljama. Kineske kompanije pripremaju se za otvaranje predstavništava širom Sirije, a dolazak delegacija privrednika je sve češći. Tokom maja prošle godine, u organizaciji ambasade Sirije u Pekingu, održan je simpozijum o rekonstrukciji zemlje, koji je okupio hiljadu najvećih investicionih kompanija. U Latakiji, sirijskom priobalnom gradu, oktobra 2018. izvršena je primopredaja kineske donacije od 800 generatora električne energije.

Više od 200 kineskih kompanija bilo je prisutno na 60. međunarodnom sajmu u Damasku krajem prošle godine. Ovde je Kina obećala ugovore koji uključuju izgradnju elektrana, proizvodnju automobila i razvoj bolnica. Neki od vodećih angažmana uključuju „Huavej”, koji se 2015. obavezao na obnovu sirijskog telekomunikacijskog sistema do 2020. godine, i Kinesku nacionalnu naftnu korporaciju, koja ima velike udele u dve najveće naftne kompanije u Siriji.

Pored svoje industrijske moći, kineska moguća centralna pozicija u procesu rekonstrukcije može se pripisati i podršci vladi tokom rata. Pored toga što pruža vojnu podršku sirijskoj vojsci – za razliku od Zapada – Peking je takođe stavio veto na predloge zapadnih članica Saveta bezbednosti da se uvedu sankcije Siriji. U skladu sa tradicionalnom paradigmom kineske spoljne politike o nemešanju u unutrašnje poslove drugih država, ministar inostranih poslova Vang Đi tada je poručio da, iako je na svetu obaveza da pomogne u rešavanju sirijske krize, jednako je važno da se poštuju sirijska teritorija, suverenitet i nezavisnost. Dosledno podržavajući legitimnu sirijsku vlast (i osnovno međunarodno pravo i pravdu), Peking je obezbedio pristup obilnim mogućnostima za ulaganja tokom obnove. Nema sumnje da će Kina biti najpoželjniji učesnik predstojećeg procesa u očima Damaska.

S obzirom na to da Sjedinjene Države i Evropa neće biti deo obnove, procenjeni troškovi rekonstrukcije od 400 milijardi dolara prepušteni su Rusiji, Iranu i Kini. Kako su i ruska i iranska ekonomija pogođene sankcijama, ali i time što su, pojedinačno, ovaj sukob platile skoro četiri milijarde dolara (Rusija), odnosno između šest i 35 milijardi (Iran), Kina je jedina sila u poziciji da predvodi ovaj poduhvat.

Međutim, cena je previsoka da bi bilo koja država mogla sama da učestvuje. U skladu s tim, javno-privatno partnerstvo se pojavljuje kao sredstvo kroz koje će se Kina uključiti u obnovu. Peking će sve više tražiti i iskoristiti svoje privatne industrijske gigante kako bi sledili kineske razvojne ciljeve u inostranstvu. Nedavno uspostavljanje Kineske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju upravo ukazuje na koordiniraniji političko-ekonomsko-strateški pristup.

Sociolog, Vejfang – Šouguang, Kina

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista