Što je mnogo, mnogo je

Najzad se u ovoj rubrici pojavila reakcija na probleme Beograđana zbog širenja pešačke zone u centru grada („Stanovnici centra grada – kolateralna šteta”, 1. april). Bilo je krajnje vreme. Ako već nije kasno i prekasno. Nigde na gradilištu na Trgu republike nisam uočio neki pano sa obaveštenjima šta se tu radi. Iz novina se saznaje da se proširuje pešačka zona. Trolejbuske linije su ili skraćene, ili uskraćene. Piše se da će trolejbuska okretnica biti premeštena u Dunavsku ulicu. Pet trolejbuskih linija i jedna autobuska (a nekada je to bila trolejbuska – broj 1) vozilo je do juče do Studentskog trga. Dobro, terminal na Studentskom trgu nije baš neki ukras. Ali, zar nije mogao trolejbuski saobraćaj da se sprovede do nove okretnice oko skvera Rige od Fere, na primer? Ukidanjem ovih trolejbuskih linija pešaci bivaju primorani da po svakakvom vremenu (a znamo kakvo vreme zna da bude u našem lepom gradu) prepešače razdaljinu od jedne, dve, pa i tri stanice do pozorišta, knjižare, fakulteta, muzeja, Kinoteke, SANU, Kolarca, Saborne crkve, Konaka kneginje Ljubice – da ne nabrajam dalje. Pa onda i nagoveštaj mogućnosti ponovnog uvođenja tramvajskih šina za nekadašnju liniju 1. Pored već postojeće trolejbuske mreže?! Izgradnja podzemne garaže pod Studentskim trgom… Za koga? Zar nisu baš tu arheološka nalazišta?

Bio sam 1. aprila na Kalemegdanu i rešio da umesto ukinutih trolejbusa, tramvajem broj 2 odem do Slavije, daleko mi je da pešačim do Terazija. I – aprililili – dvojka ne vozi dalje od Pristaništa. Što je mnogo – mnogo je.

Miomir Nikolić