Budi mlad, živi brže

Na festivalu "Ovo je moj grad", koji će biti održan od 20. do 23. septembra, publici će se na Tašmajdanu predstaviti većina relevantnih gradskih di-džejeva. Program koji je podeljen u četiri tematske celine (trens, tekhaus i elektro, progresiv haus i tehno) u četiri festivalska dana biće prvi put pojačan i nastupima gradskih bendova koji u svom zvuku imaju primetne elektro uticaje, a večeri će se završavati nastupima inostranih gostiju, sastava "Etnika" i "Spuki" i di-džejeva Džoša Vinka i Čarlsa Silinga.

Pitali smo idejnog tvorca i direktora programa festivala Aleksandra Pavića, koji po klubovima više od deset godina pušta muziku pod imenom di-džej Lale, o ideji koja stoji iza festivala:

– Osnovna ideja festivala je da se organizacije di-džejeva sa jednim ili više članova iz ovog grada okupe na jednom mestu i u druženju razmene iskustva. Smatram da je skupljanje svih ljudi na jedno mesto ispravan način da se ojača gradska scena. Beograd je od pamtiveka imao "andergraund" scenu i mnogi ljudi koji su sa strane dolazili osetili bi nešto posebno tokom boravka u ovom gradu. Ja sam to osetio učestvujući u klupskom životu tokom osamdesetih i devedesetih. Trenutno svi mi živimo u promenama, i smatram da je bitno da se održi duh grada kroz organizovanje ovakvog tipa događaja. Ovaj grad ima posebnu energiju koju treba kanalisati u prave stvari a ja iskreno verujem da je to predstojeći festival.

Di-džej Lale će nastupati druge večeri festivala, u petak, kada će svoje tekhaus i elektro setove puštati i di-džejevi Mkdsl, Zmiks, Evoks, Freki, Dušan Kačarević i Mr. Flowers. O klupskom životu Beograda u poređenju sa drugim svetskim gradovima Lale kaže:

– Po mom mišljenju, Beograd je u samom svetskom vrhu. Ima veoma razvijenu scenu, sa dosta di-džejeva. Doduše, trenutno se dešava smena generacija, pa ćemo videti kako će se mlađi di-džejevi snaći jer je potrebno da prođe neophodno vreme kako bi se žanrovski profilisali i sazreli. Kad si mlađi, živiš brže i puštaš bržu muziku. Naravno, kao i u svemu ostalom, iskustvo je presudno. Mlađi di-džejevi su ipak odrastali uz ovu muziku, slušali su elektroniku maltene od malih nogu, dok se za starije di-džejeve, kojima i sam pripadam, može reći da su u ovu priču ušli nakon slušanja raznih drugih muzičkih pravaca.

Di-džej Lale jedan je od pionira kulture elektronske muzike u Beogradu. Kao vlasnik radnje "Happy People", koja je radila u periodu od 1994. do 1998, on je direktno učestvovao u stasavanju mnogih gradskih di-džejeva koji su na tom mestu načinili svoje prve korake u puštanju muzike. Poredeći to vreme sa današnjim, on kaže:

– To vreme je imalo svoju draž zato što se može reći da smo svi mi, a bilo nas je na početku malo, bili na neki način "samoinicirani", dok se danas može govoriti o "trendovskim" tendencijama. Svako želi da bude di-džej, što je, naravno, super, i mi stariji smo svojevremeno to odnekud videli. Scena se vremenom proširila, ali je u isti mah i popustila. Osnovna razlika je što se danas mnogo lakše dolazi do muzike nego što je to bio slučaj u ono vreme. Prodorom "em-pe 3" formata na tržište više se ne insistira toliko na puštanju muzike sa ploča. Za ploče je potrebno dosta para pa je tada bilo puno teže da se postane di-džej, zahtevalo je mnogo veća odricanja i stepen zagriženosti, dok je danas to svima dostupno. Sada je mnogo više ljudi u priči zahvaljujući Internetu, a da li sve to ima smisla pokazaće vreme. Krajnja suština je da se ljudi dobro provedu i razmene pozitivnu vibraciju. U svemu tome uloga di-džeja je da opusti ljude koji dolaze na zabave.

Marko Vuković je već nastupao na ovom festivalu prošle godine. Ove godine, njegov nastup je zakazan za subotu, kada će u okviru "progresiv haus" večeri nastupati uz di-džejeve Uru, Stroa, Dašu, Mandarinu, Bokija, Dušana Stsa i Popa. S obzirom na broj učesnika i nedostatak vremena, Marko obećava publici dinamičniji set.

Govoreći o festivalskom programu, on kaže da mu se veoma sviđa to što se od ove godine na festivalu osim di-džejeva održavaju i koncerti beogradskih bendova, čime se širi celokupna priča koja stoji iza ovog događaja. Ocenjujući stanje na beogradskoj di-džej sceni, Marko ističe: