Gagina bašta

Nedavno se navršilo tri godine od smrti legende našeg filma, pozorišta i televizije Dragana Gage Nikolića. Neposredno nakon Gagine smrti, jedna grupa njegovih prijatelja, komšija i poštovalaca, čije jezgro čini Gagino društvo iz kafea „Talija” u Nevesinjskoj ulici na Vračaru, pokrenula je inicijativu da napuštena i zapuštena javna površina u Mutapovoj ulici, u neposrednoj blizini mesta gde su Gaga i Milena živeli, bude pretvorena u „Gaginu baštu”, skver na kome bi se nalazila letnja pozornica za decu. Deo prostora bi bio ukrašen fotografijama Gaginih najslavnijih uloga, a tu bi bila i zelena površina i polukružni redovi klupa – gledališta u nekoliko nivoa. Prikupljeno je više stotina potpisa, kao i potpisi stanara susednih zgrada, a kompletan idejni projekat besplatno su uradili inženjeri i arhitekte okupljeni oko društva iz „Talije”. Projekat i inicijativa predati su opštini Vračar.

A onda je zapelo. Godine 2016. vlast u opštini Vračar osvojio je SNS. Iz samo njima znanih razloga, naprednjaci su počeli da odugovlače i razvodnjavaju inicijativu građana, pokušavajući da proture sopstvenu ideju o odavanju počasti Gagi. A ona se svodi na predlog da skver između ulica Mileševske i Cara Nikolaja Drugog, dobije ime Dragana Gage Nikolića i da mu postave ploču. To nije sporno. Niko im ne brani da imenuju koju god hoće ulicu ili skver po Gagi, da mu dignu bistu ili spomenik, ali koncept „Gagine bašte” predstavlja nešto sasvim drugo. „Gagina bašta” nije koncept okamenjene legende, već mesto gde treba da se nastavi delo velikog umetnika i humaniste, mesto gde nove generacije treba da produže Gaginim putem i koje bi onda, u budućnosti, možda moglo da iznedri nekog novog Gagu.

Na jednom od poslednjih sastanaka naprednjaci su predložili da urede zapuštenu površinu u Mutapovoj, tako što bi ruinirane betonske klupe koje se na njoj nalaze zamenili drvenim, koje imaju na „na lageru”. Na primedbu inicijatora da to nije „Gagina bašta” po projektu, jedan od predstavnika vlasti je rekao da je reč o kompromisu. Gaga je jedna od najvećih legendi Beograda i Vračara, jedan od najpopularnijih i najboljih glumaca Jugoslavije i Srbije, čovek koga su svi voleli i još ga vole, i zaista nije jasno kakav bismo to kompromis mogli da napravimo kad je reč o uređenju „Gagine bašte”, odnosno dečje letnje kulturne scene.

Vojislav Todorović,
književnik