utorak, 11.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 13.05.2019. u 20:00 Branka Jakšić

„Olga” – prva srpska čokolada sa Dorćola

Za nastanak čuvene slatke table zaslužna je porodica Koste Šonde koja je otvorila fabriku slatkiša, keksa i leda na uglu ulica Cara Uroša i Solunske
Овако је то некада било… (Фото лична архива)

Teško da se sećate čokolade „olga” i verovatno niste znali da je to ime prve čokolade proizvedene u Srbiji. Da je najbolja, tvrdili su mnogi, a najglasnije beogradska deca koja prvih godina 20. veka nisu imala veliki izbor slatkiša. Ovo je priča o porodici zaslužnoj za tu prvu slatku tablu koja se pročula daleko van prostora Kraljevine Jugoslavije.

Industrijalac i trgovac Kosta Šonda je na donjem Dorćolu 1902. godine osnovao fabriku čokolade, kakaoa, leda i keksa. Na tom mestu sada je hotel. Drevno zdanje iz kojeg su u dućane stizale poslastice delimično će se obnoviti i postati deo hotelske zgrade.

Iz male radionice bombona 1905. izrasla je velika fabrika. Na uglu ulica Cara Uroša i Solunske Dorćolci sada nameravaju da osmisle prvo beogradsko slatko ćoše. Članovi Udruženja građana „Donji Dorćol” žele da ga učine simbolom domaće čokolade.

Nadaju se da će na ovaj način izmeniti činjenicu da Beograđani ne znaju ni gde je bila prva fabrika slatkiša, ni ko je bio pregalac Šonda.

– Za sada je udruženje uspelo da ovom prostoru dodeli ime pionira čokolade i slatkiša. Sledeći korak je uređivanje. Mogli bismo, na primer, da napravimo klupu u obliku čokoladne table ili trg popločan kockicama nalik na čokoladu i keks – objasnila je Jelica Đorđević iz ovog udruženja.

Porodična kuća braće Šonda u Kosovskoj 
(Foto M. Ćurčić)

Kosta Šonda, kako stoji u starim zapisima, bio je tih komšija. Viđali su ga na pragu dućana, nedaleko od tadašnjeg Trgovačkog suda, kako stoji i mirno posmatra prolaznike, sa brojanicama od ćilibara u rukama. Fabriku čokolade podigao je na Jaliji. Pogoni su radili punom parom i iz njih se širio glas o dobrom poslovanju.
Porodična priča o majstorima čokolade počinje u drugoj polovini 19. veka kada su braća Nikola i Konstantin Šonda rešili da se iz grčkog sela Klisure dosele u Beograd, koji je tada od orijentalnog postajao zapadnoevropski grad. Bili su trgovci – Nikola je držao bakaluk na Zereku, ćošku današnjih ulica Uzun Mirkove i Kralja Petra, a Kosta radnju u Dubrovačkoj.

Uz besprekornu poslovnost i osećaj za inovaciju,

Kosta je smislio i specijalitete za posluženje – prodavao je čokoladne poslastice i praline. A još tada se dosetio da bi kafa sa ukusom mogla da privuče veliku pažnju. I jeste, kod domaćica kojima je sugerisao da u kafu dodaju po kašičicu kakaoa.

Osnivač fabrike posle nekoliko godina pogone je prepustio sinovima. Najstariji Mihajlo imao je najviše preduzetničke snage i 1910. godine, kada je Kosta umro, proširio je halu u kojoj je radilo 35 radnika. O beogradskoj čokoladi pričalo se kao najboljoj dok je proizvodnjom upravljao Mihajlo, a sarađivao sa tehničkim direktorom, Nemcem Konradom Tajsenom. Šonda je svoje poslastice prikazivao na izložbama širom Evrope – u Parizu, Rimu, Londonu, Bordou... Zarada je postajala sve veća i donela mu pravo bogatstvo. Mihajlo je bio bogataš, ali je pokazivao sklonost ka dobrotvornim akcijama, pomagao je dom starih ljudi i na mnogo načina podržavao siromašne.

Zahvaljujući njemu, Beograđani su u isto vreme kad i Parižani gledali najnovije filmove u bioskopu „Koloseum” koji je podigao na Terazijama. Inspirisan sve većim interesovanjem za fudbal, osmislio je da u omotu čokolada budu sličice fudbalera, a štampao je i prodavao album.

„Poznata domaća fabrika čokolade K. M. Šonda predala je Jugoslovenskom nogometnom savezu vrlo lep ukusno izrađen pehar od čistog srebra. Ovaj pehar dobiće onaj futbalski klub koji u ovogodišnjem takmičenju za državno prvenstvo osvoji titulu prvaka. Pehar ostaje pobedniku u trajno vlasništvo, a predaće se na terenu odmah posle druge faze finalne utakmice”, izvestio je naš list 8. septembra 1932. godine.

Krah fabrike dogodio se početkom Drugog svetskog rata. Posle gotovo 40 godina rada znatno je oštećena u aprilskom bombardovanju 1941. Mihajlo je poginuo 1944. kada je bomba pala na njegovu porodičnu kuću.

Mihajlov sin Konstantin posle oslobođenja radio je kao ekspert Ministarstva industrije i prehrane, a zaslužan je za podizanje mnogih jugoslovenskih fabrika slatkiša kao što su „Takovo” i „Evropa”.

Imovina familije Šonda nacionalizovana je i danas u Beogradu nema potomaka ove ugledne porodice.

Komеntari4
b3caa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ionas
Grcka!!
Leptiric58
Lep početak priče, pretužan kraj, naša stvarnost sve dobre, vredne, naprden, širokogrude ljude i njihova dela zaboravljamo. Ne postoji donji Dorćol i gornji, postoji Zerek iznad Dušanove i Dorćol ispod.
Zorka Papadopolos
Kuca Dr Dusna Stojimirovica, u kojoj mi je i baba zivela sa svojom decom, nalazila se preko puta fabrike `Sonda' u Cara Urosa, srusena je 06. aprila 1941. Kuca mog dede Konstantina (preminulog pre II sv rata) je srusena u bombardovanju Leskovca od strane `saveznika' 1944. Plac u Cara Urosa je oduzet uz simbolicnu odstetu za izgradnju solitera, a plac u Leskovcu je uzela vojska. Niti nas iko postuje, niti mi, sami sebe.
Zoran Markovic
Fabrika je znatno ostecena tokom nemackog bombardovanja. A njen vlasnik je poginuo tokom saveznickog bombardovanja. Komunisti su im svu imovinu nacionalizovali. Njihova krivica: Pravili su deci cokoladu, keks i slatkise. Imovina im nikada nije vracena. Komentar? Zar treba? Ja nemam vise komentar na sve ovo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja