Sveta zemlja Paralija

Ne dolaze Srbi u podnožje Olimpa da bi se molili grčkim bogovima. Zašto su onda zauzeli Paraliju još od sredine maja? Ako je, po mitologiji, na vrhu planine kristalni dvorac za nedodirljive, Srbi su otkrili omiljeno letovalište kao svoje rajsko utočište. More je hladno, ali sunce prži, a cene smeštaja su toliko niske da su mudri turisti shvatili da im je jeftinije da prožive desetak dana na moru, nego na svom vekovnom ognjištu. Paradajz je tek uzreo, a oni su na moru! Da te vide svih 12 bogova s Olimpa! Kad se vrate, misliće na infostan i ostale račune. Čak i da je bilo oblačno, organizam se lako privikne na hladnoću, kada ga ogreje jeftin aranžman, pa im je sve vreme, srećom, bilo toplo oko srca. Milinu osete odmah posle polaska, kad prođu kroz Grdeličku klisuru. Možda se i Vučić seti, pa je još nekoliko puta svečano otvori. Jer, ide leto.

Razumljivo je zašto je, onako srećno, 4.000 veselih turističkih hodočasnika igralo kolce pred kancelarijom Palmine Jedinstvene Srbije koju je gradonačelnik Jagodine otvorio pre pet godina. I sada je otvorio svečano, kao prethodnih leta. Tako će biti i ubuduće, jer je ta kancelarija sigurna kuća za desetine hiljada turista koji žele samo jednu stvar: da vide more, a da ih ta želja ne odvede u izvršiteljsko ropstvo. Među tim ljudima većina ima pravo glasa. U toj Palmi, dakle, leži zec.

Prošle sezone, Jagodinci su s Markovićem igrali moravac u moru, vodeći pažljivo računa o tome da ne odu predaleko, na pučinu. I muzičari su se smočili, ali pažljivo vodeći računa da im voda ne uđe u harmonike. Pragmatični Dragan Marković, koalicioni partner socijalista, posle izgradnje akva-parka, kao vodenog spomenika kraj auto-puta, shvatio je da će svoj uticaj proširiti ako Srbiju izvede na topla mora. Kad već ne može na Jadran, kod Mila, okrenuo se ka svetoj zemlji Paraliji. Naravno da ne misli kako će Grci glasati za njega.

Gromada od gradonačelnika, koji u rodnom selu redovno dobija više od 90 odsto glasova, terajući u davna vremena Uga Čavesa, Fidela ili Hosnija Mubaraka da crvene zbog toga što na Koridoru 10 vlada baja za koga se sumnjalo da za njega glasaju i njegovi časni preci, prateći verno Ivicu Dačića, bio je ključni faktor koji je pokazao kako se nacionalista može preobratiti u evropljanina. Tako je postao tigar koji prede o evrointegracijama. Nije Palmi to šapnuo Zevs, već je senzacionalni preokret izveo logičkim rasuđivanjem: bolje je sunčati se na vlasti, nego se smrzavati u opoziciji.

Ako se elitističkim krugovima suviše često učini da su masovne majske seobe Srba u slane vode populističke metode vladanja, kako se onda nisu setili da svoje pristalice odvedu, recimo, u biblioteku Mediči Laurencijana u Firenci, sagrađenu u okviru samostana u Medičijevoj bazilici? Ivica i Palma ne opterećuju se previše takvim poduhvatima, niti mare za kritike ili podsmehe, jer se nekako uvek pokaže da na su na kraju njihova lica uvek vesela. Oni znaju da biračko telo koje donosi pobedu na izborima, radije voli da se opruži na peškiru dugih, peščanih plaža, da namaže paštetu na hleb i posoli paradajz. Tako zaborave na sumornu stvarnost koja ih čeka kad se vrate kući. Mudri Grci, umesto sirtakija, u kafićima puštaju Cecu, prezadovoljni armijom gostiju i prepunim objektima uoči leta. Ko će, uostalom, raspredati o Mikelanđelovoj fazi manirizma i bazilici na ovu skupoću?

Onaj ko ipak poželi da se u Paraliji oseti kao italijanski grof, legne na ležaljku, a uveče, ženu u dečicu odvede na giros, kao simbol hedonizma. Onda spokojno utone u san. Ali da bi iluzija bila nastavljena, kad se probudi, tu je Palma, a stiže i Ivica. Prošle godine zajedno su jezdili na motoru. Jagodinac se nije libio da uskoči i u more. Nije zaplivao, nego je poveo kolo. Bila je to savršena demonstracija jagodinskog umetničkog plivanja: narodne igre u Egeju!

Ivica je pre neki dan uzeo mikrofon i zapevao, ali na kopnu, u hotelu. Najpre nešto grčko, a za kraj „Muštuluk”. Kako za turiste, tako za Palmu i sebe. Šef diplomatije i prvi potpredsednik Vlade na kraju koncerta razbio je tanjir, ne zato što ga je raznežila atmosfera ili što je pomislio da je Grk Zorba, već zbog opsene koju je stvorio pred masom gostiju. Svaki od predsezonaca uveren je da je čovek broj dva srpske politike pevao i lomio inventar samo zbog njega. Palma i Ivica su, razneženi, u broju turista sabirali sigurne glasove.

Ako je nekada Palma izjavom da se patriotizam ne sipa u traktor sedativno delovao na patriotske krugove kojima i dalje pripada, sada mirne duše može da kaže da je Egejsko more odlična zamena za dizel!