Pažnja: Karlsen ponovo igra

Sve druge zvezde na šahovskom nebu pomračene su ove sezone sjajem Magnusa Karlsena. Njegovi najbliži pratioci iz generacije devedesetih, Fabijano Karuana, Ding Ližen, Maksim Vašje-Lagrav, Aniš Giri i Ian Nepomnjašči, jedva se primećuju ove godine kada igraju na istim turnirima gde i šampion, a stariji su već u startu osuđeni da se bore za plasman od drugog mesta nadalje. Odjednom su splasle ambicije Mamedžarova, Nakamure, Aronjana, pa i mlađih kandidata za vrh, Karjakina i Soa.

Novi period zastrašujuće dominacije norveškog velemajstora došao je bez najave, posle sedam godina vladavine svetskom listom i pet na tronu, kada se već činilo da njegova prednost postepeno iščezava. Sve se okrenulo govoto preko noći, nesigurnom odbranom titule protiv Fabijana Karaune, pre poal godine. U meču za koji je dobio najviše kritika u karijeri, jedinom u istoriji svetskih prvenstava koji je završen bez ijedne pobede po klasičnom tempu, sa 12 remija.

Od tada, svetski prvak pobeđuje na turnirima u nizu koji ne želi da prekine: Vajk an Ze, Šamkir, Karlsrue i Baden Baden (igrano u dva grada), a potom dva turnira po ubrzanom tempu: Obala slonovače i Škotska.

Glavna novost je da su poslednja dva turnira, koja bi po standardnim merilima trebalo svrstati u egzibicione, odjednom privukla ogromnu pažnju, iz samo jednog razloga. Dok svetski prvak bude toliko željan dominacije kao u prvoj polovini ove godine, turniri se neće deliti po kategoriji ili tempu igre, već samo po tome igra li Karlsen ili ne.

Najbolji primer bila je protekla sedmica. U Moskvi završetak prvog turnira novog ciklusa za Gran pri FIDE, sa ukupnim findom od 800.000 evra. Mnogo inovacija, borba 16 vrhunskih velemajstora po kup-sistemu za dva mesta na Turniru kandidata za Karlsenovog izazivača. S druge strane, u zabačenoj škotskoj destileriji viskija koja je nekada pripadala tamošnjem manastiru, dvokružni turnir četvorice (četvrto ime se nije znalo gotovo do početka) po ubrzanom tempu. Dvodnevni turnir sa svega šest partija, ali ima jedno ali… Među učesnicima je Karlsen i to sve menja.

Moskovska predstava je počela kao organizacioni trijumf novog predsednika Svetske šahovske organizacije (FIDE), Rusa Arkadija Dvorkoviča i inovacija koje je njegov tim uneo u sistem svetskog prvenstva. Bilo je uzbudljivo u prvom krugu, a zatim se broj remija i doigravanja po ubrzanom tempu povećavao, sve do finala, završenog još jednim doigravanjem. Finale dvojice ruskih velemajstora, u kojem je Ian Nepomnjašči pobedio Aleksandra Griščuka 2,5:1,5, bilo je još jedan trijumf za domaćine, ali i pad interesovanja za publiku širom sveta. Da je u finalu bilo neko novo lice, koje bi teoretski moglo da zapreti Karlsenu, na primer Danil Dubov, bilo bi drugačije.

Dotle je u Škotskoj, u svega šest kola, praćen dramatični završetak. Najpre je Ding Ližen propustio da savlada Višvanatana Ananda i sam povede, a zatim je u derbiju poslednjeg kola ispustio i pobedu nad Karlsenom, koja bi mu donela prvo mesto. Na kraju je svetski prvak pobedio sa najmanjom mogućom razlikom (3,5 iz 6), ispred Dinga i Karjakina sa 3, te Ananda sa 2,5 poena, ali bitno je da je ostao nepobediv.

Koliko Karlsen u ovom trenutku znači za popularnost šaha, pokazao je i gest sina Mihaila Talja, koji je pre turnira poklonio Norvežaninu skupocenu garnituru svoga oca, kojom je u Rigi nagrađen za titulu svetskog prvaka, uz objašnjenje da je ta garnitura prešla u prave ruke.

Kao komentator škotskog turnira, velemajstor Genadij Sosonko je, u razgovoru sa Jevgenijem Surovom, za sajt Čes Ru, izneo svoje divljenje sadašnjoj želji šampiona za pobedama, nasuprot rutinskim remijima mnogih njegovih rivala:

– Za razliku od ostalih velemajstora, Magnus živi za šah, diše za šah. Da je u poslednjoj partiji on imao Dingovu poziciju, stopostotno sam siguran da bi pobedio u toj završnici. Bez njegove strastvene želje da igra do kraja, svaki turnir gubi. Neki smatraju da Karlsen igra bez rizika, ali to me podseća na komentar Viktora Korčnoja da Norvežanin itekako rizikuje, ali ne na sve ili ništa. On sebi uvek ostavlja neki sporedni izlaz. Kako se boriti sa rutinskim remijima ostalih vrhunskih velemajstora? Mislim da oni i sami shvataju svoju odgovornost pred šahovskim svetom, ali sa time ne treba da se bore samo organizatori, već svi muškarci i žene… Jednostavno, šahu je potrebno da se rodi još nekoliko Karlsena i sve će biti u redu…

A, što se tiče ljubitelja šaha širom sveta, novi praznik počinje već sutra, kada Magnus Karlsen na svom terenu ponovo izlazi na veliku scenu jednog superturnira po klasičnom tempu, koji će trajati do 14. juna. U trenutku kada je lista učesnika bila pravljena, nju su činila desetorica od 13 najboljih na svetu: Karlsen, Karuana, Mamedžarov, Ding, Vašje-Lagrav, Anand, Griščuk, Aronjan, So i Ju.

Superturnir u norveškom Stavangeru tradicionalno je najteži za svetskog prvaka, jer igra pred svojom publikom i pod maksimalnim je opterećenjem. To je verovatno jedan od razloga zbog kojih su organizatori uveli specijalna pravila protiv remija, a naklonjena svom šampionu i idolu. Pobeda donosi 2 poena, a remi pola, ali igrači koji su remizirali igraju dopunsku brzopoteznu partiju, koja može da im donese još jedan poen.

Karlsenu veoma odgovara i pravilo o dopunskom meču po ubrzanom tempu u slučaju deobe prvog mesta, a jedino za čim može da žali jeste da turnir ne počinje u maju, kada bi igrao sa prethodnim rejtignom (2.861). Novi (2.875) će teže popraviti, a norveška publika želi da prisustvuje istorijskom događaju, prvom prelasku jednog šahiste preko granice od 2.900 poena…