Humanost plaćena životom

Nedavno je obeležena godišnjica obustave ratnih dejstava i prekid NATO agresije na Kosovu i Metohiji. Ali, po ulasku tzv. OVK nastavljen je zločin bez presedana – progon i ubistva nealbanskog stanovništva.

Zajedno sa svojim roditeljima i rođacima, deca Srba, Crnogoraca i Roma proterana su iz više stotina sela, naselja i gradova. Za samo nekoliko meseci „mira” ubijeno je oko hiljadu lica, a više stotina ranjeno, oteto ili nestalo. Stradali su i oni koji su verovali da Srbi i Albanci mogu i dalje da žive zajedno, jedni pored drugih. Jedan od njih bio je i dr Zlatoje Gligorijević (41), pedijatar, poslednji lekar Srbin u Domu zdravlja u Prištini. On nije želeo da sa kolonama prognanih spas traži van Kosova i Metohije.

Upoznali smo ga tokom čestih odlazaka članova naše komisije, da u saradnji sa SZO i Unicefom podržimo rešavanje problema visoke stope smrtnosti odojčadi i male dece na KiM. U svim tim aktivnostima, dr Zlatko je pokazivao mnogo razumevanja, umešnosti, ljubavi. Podjednako srdačno, na srpskom i albanskom jeziku, obraćao se majkama, dajući im stručne savete. Osim što je lečio i brinuo se o fizičkom zdravlju dece, rado je prihvatao i sve preventivne mere, pa tako i naš „Jugoslovenski program podrške dojenju”.

I dok je za dr Zlatka ostanak na radnom mestu bio normalan i dobronameran gest, nekome je to smetalo. Kada je tog 3. avgusta 1999. godine, kao i svaki put, pošao u susret majci koja je u naručju držala dete i upitao je „šta je sa vašim mališanom”, lažna majka – žena ubica izvadila je ispod pojasa pištolj i sa nekoliko metaka teško ranila doktora Zlatka. Operisan je u Prištini, ali oporavka nije bilo. Čim smo saznali da mu je život ugrožen, zahtevali smo preko saveznog Zavoda za zdravstvenu zaštitu i saveznog Ministarstva zdravlja da se prebaci u Beograd na dalje lečenje, ali odgovora nije bilo. Zajedno sa dr Đurđom Kisin i članovima pojedinih institucija danima smo se obraćali za pomoć mnogima – od jugoslovenskog Crvenog krsta, Srpskog lekarskog društva, Kancelarije Unicefa u Beogradu, pojedinaca za koje smo mislili da mogu da pomognu... ali i njihovi apeli ostali su bez uspeha.

Tada smo saznali da je dr Zlatko jedno vreme lečen u Lipljanu, u privremenoj bolnici engleskog kontingenta Kfora, a kada mu se stanje pogoršalo prebačen je u Skoplje, gde je i preminuo 17. avgusta 1999. godine.

Nasilna smrt dr Zlatoja Gligorijevića biće upamćena po svemu onome što je nehumano i nečovečno – po prerušenom ubici sa detetom u naručju i nečasnoj zabrani prištinskih vlasti da se omogući adekvatna pomoć i spasi život, život dostojan poštovanja.

Dr Vida Parezanović,

nekadašnji sekretar savezne Komisije za zaštitu zdravlja majke i deteta