Pupin zaslužuje poseban spomenik u Beogradu

Obradovao me naslov teksta „Ili jesi, ili nisi Pupin”, sa naslovne strane „Politike” od 7. avgusta, kao i ideja da se u Beogradu podigne zajednički spomenik našem velikom naučniku Mihajlu Pupinu i nekadašnjem predsedniku SAD Vudrou Vilsonu, i to pompezno nazvan panteonom mira Vilsona i Pupina.

Ali nikako ne mogu da prihvatim da se Beograd prethodno ne oduži velikom Pupinu. Poražavajući je podatak da u Beogradu još nema posebnog spomenika Pupinu, a podignuti su spomenici drugoj dvojici od trojice srpskih velikana – Nikoli Tesli i Milutinu Milankoviću. Poseban spomenik Pupinu, bez ikakve sumnje, morao bi da bude pored spomenika Nikoli Tesli, ispred tehničkih fakulteta, u Bulevaru kralja Aleksandra. Ako je reč o realnom doprinosu srpskom narodu, Mihajlo Pupin je tu veći i od Tesle, pre svega zbog neuporedivo većeg iskazanog i dokazanog patriotizma. Reč je o njegovim zaslugama u toku Prvog svetskog rata (organizovanju i slanju dobrovoljaca za Solunski front i slanju velike materijalne pomoći Srbiji). Bez njegovog svedočenja i upoznavanja predsednika Vilsona sa realnošću na tom delu Balkana, Srbija na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1918. godine verovatno ne bi dobila Banat.

Zar je normalno i razumljivo da spomenike Pupinu imaju Novi Sad, Ljubljana, njegov rodni Idvor, pa i mali Vevčani u Makedoniji, a da ga Beograd još nema?

Mislim da bi odgovoru na to značajno pitanje mogao da doprinese i bivši predsednik Srbije gospodin Tomislav Nikolić, koji je lično (da ironija bude veća) takav spomenik Pupinu otkrio u Ljubljani, pre pet godina.

Mladen Obradović