Kroatizmi u srpskom jeziku

Poslednjih desetak godina elektronski i štampani mediji preplavljeni su kroatizmima. U ovim medijima, kao i u govoru javnih ličnosti, bez izuzetka se koristi reč pomak. Jedan od sinonima u srpskom jeziku, koji je reč pomak potpuno istisnula iz upotrebe, je imenica napredak. Pomak ima ozbiljnu konkurenciju u, takođe, kroatizmima odabir i izvedba, koje je, pre svega, gurao i uspeo da lansira u javni govor deo srpske narodnjačke estrade. Na trgovinskim radnjama u Srbiji, nigde nisam video tablu sa nazivom „Odabir”, a sa nazivom „Izbor” i te kako jesam. O odabiru najlepše devojke da i ne govorimo.

U užem izboru svakako je i kroatizam pošast, koja je stigla i do Petlovca, a da u Petlovcu niko, a i širom Srbije malo ko zna šta ta reč znači. U Srbiji niko više nikome ništa ne prigovara ili pripisuje, ali se spočitava na svakom koraku. I zbog toga se niko ne oseća neprijatno ili nezgodno, svima je neugodno.

I ako više niko ni o čemu ne razmišlja, stiče se utisak da nam stižu bolja vremena, jer svi mudro promišljaju. Lično mislim da se u konkurenciji mogu naći i reči upitan – neupitan i utemeljen i neutemeljen.

Moguće je da reči utemeljen i neutemeljen nisu kroatizmi, ali ako zaključak izvodimo iz nedavno objavljenog teksta „Kralj čekićem utemeljio najdugovečniju centralu”, ili iz nesporne činjenice da u Srbiji niko neće reći temeljem nego na osnovu, teško da bi se to moglo reći. Međutim, da nije bombondžijske radnje u Ulici Gavrila Principa u Beogradu, osnovane 1936. godine, u Srbiji ništa ne bi bilo osnovano, sve bi bilo utemeljeno ili neutemeljeno.

U krug favorita svakako spadaju i kroatizmi – jezičke besmislice, odnosno poštapalice, svako malo, svašta nešto, šta god, kako god... Sve češće su u upotrebi i reči: potcrtati, glede, stanovito, odgoditi, pozornost, nedvojben, ponukati, blagdani, iznimno, nepočinstvo, učinkovit, zapreka, značajka, tajnovito, ugođaj, sudionici, dužnosnici....

Miloš Bojanović,
advokat, Beograd