Između rova i juriša

Sutrašnji okršaj u Moldeu, odlučujući za ulazak u Ligu Evrope, biće fudbalerima Partizana peti u gostima u ovoj sezoni. Pobedili su u prve dve utakmice – sa po 1:0 u Inđiji i Velsu, onda su remizirali u Kruševcu (2:2) i izgubili u Malatiji (1:0). Dva meča su im odložena – uoči revanša s velškim Nomadsima nisu išli u Ivanjicu, a ove nedelje su pošteđeni od puta u Surdulicu.

U Humskoj su „crno-beli” imali svih pet megdana i sve su ih rešili u svoju korist. Prvo su savladali Konahs Ki (3:0) i ušli u treće kolo kvalifikacija za Ligu Evrope, onda su nadigrali Mačvu (4:0), pa savladali Jeni Malatiju (3:1), potom Rad (3:0) i na kraju Molde (2:1).

U prošlom kolu dva gola razlike su im i pored primljenog gola bili dovoljni da se iz Turske vrate radosni, jer su prošli dalje. U Norvešku idu s najmanjom mogućom prednošću – jedan primljeni gol je dovoljan da im sve presedne.

Partizan, kao što se vidi iz rezultata, nije isti tim kod kuće i u gostima. Dok mu Inđija i Konahs Ki i nisu zadali neke veće poteškoće protiv Napretka je bilo sasvim drugačije, a protiv Jeni Malatije je sve visilo o koncu, pogotovo što je vrlo rano primljen gol, pa su Turci imali gotovo celu utakmicu da probiju kapiju za ulazak u poslednje kolo kvalifikacija za Ligu Evrope.

Nisu uspeli. Nije uspeo ni Molde da u Beogradu sačuva vođstvo. To što Partizanovi igrači nisu izgubili glavu, iako je u obe utakmice počelo loše po njih, činjenica je koja bi trebalo da ih ohrabri i drži ih da ne klonu, čak i ako sutra ne bude sve išlo kao po loju.

Jasno je da se u ovakvim prilikama uvek vaga na koji tas da se stavi više – na odbranu ili napad?

Partizan nema razloga da se ukopava u Moldeu. Njegov protivnik jeste ozbiljan tim i u punoj je formi pošto se u Norveškoj prvenstvo igra u istoj kalendarskoj godini. Trenutno je drugi, pošto je u nedelju igrao nerešeno kod kuće s Odom (2:2), koji se posle toga s četvrtog mesta popeo na treće, a prekjučerašnjom pobedom protiv Valerengena na svom stadionu (4:0) Bode se vratio na čelo tabele s dva boda više od Moldea.

Iako između dva međusobna okršaja norveški tim nije imao predah, nego je igrao derbi, ne bi trebalo da se računa s tim da je umoran. Čak ni kad se ima u vidu da su sem Bolija, koji je dao gol u Beogradu, na terenu bili svi oni koji su igrali protiv Partizana.

„Crno-belima” je sada bez sumnje kudikamo jasnije kakve su mogućnosti protivnika. U Humskoj su gosti na početku oba poluvremena pokušali da steknu prednost i u oba slučaja, naročito u drugom, Stojkovićev gol je bio pod pravom opsadom. Pokazali su i da umeju iz odbrane da pređu u kontraofanzivu, pa tokom cele utakmice mora da se bude oprezan.

Videlo se i da Molde ima slabosti. Kada su se Partizanovi igrači oslobodili stega s kojima su ušli u meč mogli su Norvežani i s više od dve lopte u mreži da odu kući.

Na primer, Urošević je kao od šale nekoliko puta prošao kroz odbranu Moldea i to kad je bila vrlo zgusnuta. Jednom je bio u prilici, ali je šutirao pravo u golmana (odbijenu loptu se nije snašao da iskoristi Asano), a drugi put, gotovo iz istovetne situacije, stvorio je Tošiću stopostotnu šansu, koju je on pretvorio u pobedu Partizana.

Bilo je još uspešnih prodora, pa i ono što je najteže – proigravanje kroz sredinu (to je i prethodilo pobedonosnom golu). Dakle, ukoliko nastave tamo gde su u četvrtak stali fudbaleri „crno-belih” bi u Moldeu mogli ne samo da izvade kartu za jesenji boravak u Evropi, nego i da prebrinu pre nego što sudija odsvira kraj kvalifikacija.

Istina, bilo je uzbudljivih scena i pred Partizanovim golom. Ali, „crno-beli” su nesumnjivo uočili odakle im preti najveća opasnost.

U Beogradu su zbog kazne, koju je odredila Uefa, domaćina bodrila samo deca iz škola fudbala i to tako da će zahvaljujući njima ta utakmica da bude svetao primer kako može lepo da se navija. U Norveškoj neće biti ograničenja ko može na tribine, ali sigurno će Partizanovim igračima, ako su podložni pritisku s tribina, da bude lakše nego što je bilo u Turskoj ili da je, kojim slučajem, grčki Aris izbacio Norvežane.