Srbija opet u finalu

Evropske prvakinje braniće u nedelju u Ankari tron na koji su se popele pre dve godine u Bakuu. U polufinalu Evropskog prvenstva u glavnom gradu Turske su savladale Italiju s 3:1 (25:22, 25:21, 21:25, 25:20) i u nedelju (18.30 č po našem vremenu) boriće se za titulu s boljim iz okršaja između Turkinja i Poljakinja.

Strepelo se, s razlogom, od susreta s Italijankama. One su na ovom turniru s pravom pokazale da pretenduju na zlato, a imale su dodatni podstrek u ovom okršaju s našim odbojkašicama. Prošle godine, u Jokohami, Srbija ih je pobedila u finalu Svetskog prvenstva s 3:2. Dakle, želja za sportskom osvetom im je nesumnjivo dolivala energiju baš za susret s našom reprezentacijom.

Borba nije bila toliko neizvesna kao kad se odlučivalo na kome je svetsko carstvo, ali daleko od toga da naš tim nije bio na mukama. Morale su naše odbojkašice da smognu snage, da pronađu rešenja i kad su kola kretala nizbrdo.

A tako je bilo od samog početka. Vodile su Italijanke s 4:1, 7:3, 11:7, 13:9... Naše su izjednačile na 15:15, a potom posle zaostatka od 20:19 Srbija je preokrenula na 22:20 i s 25:22 načinila prvi korak u susret finalu.

I drugi set je ličio na prvi. Istina, ovoga puta je posle 4:1 za Italiju bilo 4:4, međutim, opet su protivnice odmakle (8:5). Imale su naše potom 11:9, pa i 17:13, ali – Italijanke se nisu mirile sa sudbinom i povele su s 18:17. U velikoj borbi, posle dve greške italijanske udarne igle Paole Egonu bilo je 23:20 za Srbiju i usledilo je vođstvo od 2:0 u setovima.

U treći set su naše ušle bolje od Italijanki (3:0, pa 6:3, onda i 8:5). Međutim, protivnice su preokrenule na 11:9 u svoju korist, koju su održavale do 15:13. Dva uzastopna asa Tijane Bošković doneli su nam 16:15, ali je voda krenula na vodenicu Italije kada je na servis došla Sorokaite (22:18). Uprkos silnim naporima naših odbojkašica da se sve završi u tri seta Italijanke su s 25:21 vratile nadu.

Sredinom četvrtog seta je izgledalo da nema više razloga za brigu – bilo je 15:10, pa 17:11 za nas, a onda i 19:14. Ipak, Italijanke su načinile očajnički trzaj i primakle se na 20:18. Naše taj uragan nije oduvao. Zaustavile su ga na vreme, otišle na bezbednih 22:18 i iskoristile drugu meč-loptu za ulazak u finale.

– Presrećna sam! – kazala je Tijana Bošković. – Znale smo da će ovo biti teška utakmica, nešto slično finalu Svetskog prvenstva. Mislim da je Italija prošle godine pružila malo veći otpor. Spremićemo se za finale i nadam se da možemo još bolje.

Selektor Zoran Terzić nije sklon hvaljenju ni kad se pobeđuje, ali ovoga puta ni on nije suzbijao radost:

– Moramo zaista da budemo zadovoljni kako je sve to funkcionisalo. Pogotovo, pogotovo spremljena taktika za njihov prvi napad na idealan prijem. Ne pamtim da smo ovako uspeli da zaustavimo Italiju kada ima dobar prijem. Na nekim prethodnim utakmicama je na vrlo loš prijem imala i po 60 odsto realizacije. Sada smo uspeli da im taj prvi napad smanjimo na „pristojan” procenat i mislim da je to bio osnovni razlog zašto smo dobili ovu utakmicu. Čestitke našim igračicama, jer su odradile posao kako treba. Ostala je još jedna utakmica.

Kapiten Maja Ognjenović je ponovo briljantno vodila ekipu:

– Kao što smo i očekivale utakmica je bila izuzetno naporna, teška. S Italijom su uvek takvi mečevi. Ona je izuzetno kvalitetna ekipa. Znale smo da će biti  ekstramotivisane upravo zbog onog svetskog finala, ali je očigledno da nisu još na nivou na kom smo mi. Moram to da kažem, jer je bila primedba da su pravile neke greške i da njihova igra nije ona na koju smo navikli. S druge strane, mogu da kažem da smo mi stvarno dobro igrale. Bilo je dobrih poena posle kvalitetnih napada, prijem je bio dobar, u odbrani smo se borile, iako je čak bilo i nekoliko puta jedan na jedan pipnule smo loptu, što se kaže. Bila je prevelika želja. Moramo da budemo zadovoljni. Pričali smo o tome da iz utakmice u utakmicu igramo sve bolje i mislim da smo to sada i dokazale. Tokom cele utakmice sam imala utisak da ćemo je dobiti. To mi se ne dešava često, ali mislim da smo u ovom trenutku dominantnije.

Brankica Mihajlović je i ovoga puta dala ogroman doprinos našoj pobedi:

– Moglo je biti 3:0 da smo bile ozbiljne i u trećem setu. U prva dva smo uvek kretale nekako od 5:2 za njih i uzele smo te setove. U trećem smo počele da vodimo i izgubile smo. Rekla sam sebi da ovo nešto nije dobro. Šalu na stranu, mislim da smo kontrolisale manje-više čitavu utakmicu, da smo bile korak ispred njih. Uvek je zadovoljstvo da se igra protiv Italije, koja je sjajna. Ima odlične individualne kvalitete, ali mislim da je pobedila timska igra. To je ono što je nas uvek krasilo i nadam se da ćemo u finalu da pokažemo još bolju igru.

Bjanka Buša je ovako ocenila polufinalni meč:

– Igrale smo zaista dobro, na visokom nivou i to je najvažnije. Bilo je teško u nekim trenucima. U trećem setu smo se pred kraj malo opustile, međutim, važno je da smo se vratile u meč i dobile ovu utakmicu

Mina Popović je iskoristila našu drugu meč-loptu i stavila tačku na polufinale:

– Mislim da smo ušle u ovu partiju vrlo spremno. Znale smo šta nas očekuje i mislim da smo pokazale karakter ove Srbije. Kada se kaže 3:1 pomisli se da je to bilo lako. Nije nimalo bilo lako. Morale smo i te kako da se potrudimo za svaki poen, ali u finalu smo i branimo zlato.

Dvorana: Ankara. Gledalaca: 4.285. Sudije: Ivanov (Bugarska) i Mihlic (Poljska).

SRBIJA: Buša 3, Lazović, M. Popović 13, Mirković, Mihajlović 13, Ognjenović 1, Veljković 10, (Pušić), Bjelica, Aleksić, (S. Popović), Bošković 22, Milenković, Blagojević. Selektor: Terzić.

ITALIJA: Sorokaite 10, Malinov 1, (De Đenaro), Folije 8, Oro, Kirikela 9, Danezi, Far 4, Nvakalor 1, Bozeti, Sila 8, Egonu 23, Parokijale, (Enveonvu). Selektor: Macanti.