Veliki demografski gubitak Srbije

Sa velikim zakašnjenjem Srbija se usredsređuje na veliki demografski gubitak veka, ali još ne konkretno i ne planski. Tek se sada govori o podršci mladim parovima i podsticanju rađanja. Međutim, katastrofalna demografska situacija (reč je o gubitku od blizu milion stanovnika) ne može se otkloniti samo putem  prirodnog priraštaja, jer to je  dug i nesaglediv proces. Mora se rešavati kompleksno, kao državni problem, a ne kao individualan porodični, uz podršku države, putem socijalnih, ekonomskih podsticajnih mera...

U Srbiji su nastavljeni destabilizacioni procesi posle raspada Jugoslavije. Živorođeni se smanjuju od 10–12 promila na šest promila,  a umrli se uvećavaju od 10–12 na  20 promila.  Posledično, prirodni priraštaj opada i prelazi u negativnu granu. Ti opasni procesi morali su biti ranije zaustavljeni,  intervencijom  u Srbiji  na državnom nivou odmah posle 2000, a najkasnije od 2010. Međutim nije ništa urađeno ni do danas.

Za rešenja ovog teškog demografskog problema, Srbija mora računati na oba priraštaja,  mehanički i prirodni, a to znači  i na izgradnju i naseljavanje mreže humanih naselja, na jugu Srbije i Kosovu u ruralnim područjima u propadanju, ali i u čitavoj Srbiji, i to naseljavanjem vitalnim porodicama, srpskim i iz  dokazanih prijateljskih zemalja. O tome sam obavestio više ministara  u Vladi Srbije, kao i nekolicinu akademika iz SANU, sa ciljem  suočavanja sa ključnim problemima održivog razvoja Srbije. Niko nije reagovao, ni pokazao  interes,  sem ljudi  u Ministarstvu odbrane RS, s kojima sam razgovarao i oni su potvrdili opravdanost, urgentnost i način rešavanja ključnih problema održivog razvoja Srbije.

Za razliku od Srbije koja umire, svet se nalazi u suprotnoj situaciji, zbog nekontrolisanog i eksplozivnog  demografskog rasta. Stanovništvo na Zemlji se u 20. veku povećalo na 6,05 milijardi, više od 3,5 puta, a prognoza je da će se u 21. veku povećati na 11 milijardi, ili dva puta. Stanovništvo na kontinentima se različito povećavalo u 20. veku. U Evropi  sa 300 miliona, na 600 miliona, Azija sa jedne milijarde na 3,7 milijardi, Afrika sa 130 miliona na 796, Severna i Južna Amerika sa 145 miliona na 823... Prognoze za 21. vek su smirujuće, ali pitanje koliko su realne.

Ako svet hoće da opstane, a morao bi, treba  da planira svoju budućnost i da nastoji da realizuje dugoročne planove održivog razvoja, koje UN preporučuje.

Prof. dr. Miroljub Kojović,
arhitekta, urbanista, planer