Ponovo o popločavanju Trga republike

Već nekoliko puta sam u istoj ovoj rubrici pisao i o popločavanju Trga republike i platoa ispred Hrama Svetog Save i uvek isticao dobar primer koji nam je ostavio u amanet pokojni arhitekta Branislav Jovin, kako u Knez Mihailovoj u Beogradu, tako i na na mnogim drugim trgovima  i pešačkim zonama srpskih gradova. Navodio sam primere i starih gradova i njihovih trgova poput Dubrovnika, Kotora, Budve. Ali to kao da današnji arhitekti, ili nisu videli, ili ne znaju o čemu se radi.

Rodio sam se u gradu od koga je 14 km udaljeno selo Kamenica, gde postoji majdan iz koga se oduvek vadio sivi granit, a od njega pravila „sitna kocka” osam puta osam do 10 puta 10 cm za popločavanje važnih ulica i puteva. I nije to bilo jedino nalazište. Ovaj majdan o kome je reč, radio je i u rimsko doba pod nazivom Lapidarija (lapidus, lapidi, lat. – kamen), ali sada ne radi više. Kocka se radila da traje od 50 do 80 godina. I kad biste sad uklonili asfalt sa recimo Humske ili iz Nebojšine ulice u Beogradu, našli biste kocku u odličnom stanju. Neki bi rekli dobra podloga za asfalt. Da, ali ne zbog kocke već zato što kocka ima dobru podlogu.

Početak priče je u tome, da neko ko to hoće da radi, treba samo da otvori knjigu pod nazivom „Tehničar 2” i na stranicama 510 i 511 i pročita da kaldrma od kocke, bilo da je prava kocka sa jednakim stranicama, ili prizma sa jednom dužom stranicom, mora da ima podlogu od 30 cm dobro nabijenog kamena ili isto toliko betona, a da se sitna kocka polaže pod uglom od 45 stepeni ili u segmentnim redovima sa dužinom tetive od 1,25 m. I tačka.

Ko je obišao Budimpeštu, Prag, ili bilo koji  nemački grad, videće kocku u odličnom stanju, ali će videti i izvanredne majstore koji kad nešto treba da se promeni od cevi ili kablova, podignu kocku i sve vrate na mesto kako je i bilo. I tu dolazimo do drugog dela problema. Primetno je da kad neko nešto popravlja  u Knez Mihailovoj, gotovo nikada ne popravi ploče da budu onakve  kakve su bile i da se ne primeti da je nešto rađeno. Šta to znači? Znači da ili više nema ljudi koji to znaju da rade, ili je javašluk u delu gradske vlasti koja je za to nadležna.

E sad da vidimo šta je sa našom kockom posle završetka radova na Trgu republike. Tu zaista možemo da kažemo ono što je veliki Cezar  kad je, polazeći na Rim, prešao reku Rubikon i rekao: „Kocka je bačena!” Zašto je bačena? Najpre zato, što izgleda to nije kocka od kamena (granita) već od betona, a drugo,  ako nije dobra podloga, nećete dobiti ni dobar kolovoz i ako okrenete hrapavu stranu dole, a glatku gore, kako pročitah u novinama. Reče neko, samo da isprevrćemo kocke. A da podsetim starije vozače i na to, kako je bilo zimi, kad odlično urađena kocka, glatka i ravna, dobije tanak ledeni film po površini, ako se na vreme ne pospe solju.

A da sada ne pričamo onu drugu, možda i važniju priču o saobraćajnom rešenju i urbanizmu tog dela grada uopšte, koju je već dovoljno ubedljivo elaborirao vaš stalni saradnik, arhitekta i urbanista Borislav Stojkov.

Miroslav Simeunović Simeun
arhitekta, Beograd