Tragedija pesnika u našoj sredini

U „Politici” 14. septembra 2019. objavljen je tekst gospođe Marlene Pavlović koji me je podstakao da se oglasim. Kada je Tin Ujević proteran iz Beograda, oglasio se Stanislav Vinaver 14. novembra 1925. godine u beogradskom „Vremenu”: „Kada bi naša Književna zadruga, sabrala spise ovoga značajnoga pesnika, razbacane po časopisima i novinama, dobile bi se tri opširne knjige uzbudljivih lirizama, kristalne proze i majstorskih fraza – a to je mnogo više no što je dao Bodler ili Kits, kojima se gordi  Francuska ili Engleska. U stvari, Tin ima mnogo dela sa kojima ide u istoriju naše književnosti i na ime književnika ima pravo kao jedan od prvih u našoj zemlji. Policija proteruje Tina kao besposličara, smatrajući da tri izvanredne zbirke pesama i sve udesne proze njegove ne mogu da se nazovu radom ni poslom. (...) Tragedija Tina Ujevića, u stvari, je tragedija pesnika u našoj sredini... I neka ga svi osude za nerad, ipak će, u svoje vreme, deca učiti u čitankama pesme Tina Ujevića i detalje njegove kukavne biografije.”

Tim povodom oglasila se i „Politika” (15. novembra): „... Proteran zbog besposličenja i skitnje! A kroz pedeset, sto, sto pedeset godina, pitaće đake na maturi: – Šta je radio Avgustin Ujević? I kandidat koji to ne bude znao, padaće na ispitu zrelosti. A naslednik onog predsednika (Makarske) koji će ga danas primiti na revers, otkrivaće, sa mnogo svečanosti i lepih reči, spomen-ploču na kući u kojoj se pesnik rodio. Ali ne kroz sto pedeset, nego kroz pedeset godina, ko će znati šta je radio i da li je uopšte nešto radio g. Manojlo Lazarević (šef opšte policije Uprave grada)

U knjizi Nedeljka Ješića „Tin Ujević i Beograd” nalazi se i pamfletski članak u listu „Balkan”, gde između ostalog se nalazi i ovo: „Zamislite samo, jedna država, koja se naziva prosvećenom, proteruje iz svoje prestonice jednoga svoga pesnika! Takva država ne bi zasluživala da je poštuje civilizovani svet. Baš je divljak taj g. Manojlo Lazarević, prefekt Beograda!”

U navedenoj knjizi nalazi se  „Otvoreno pismo Ujeviću” Ljubomira Micića, koje je objavljeno u njegovom časopisu „Zenit”, gde se između ostalog nalaze i ovi redovi: „Probudite se, Ujeviću. Još je mladost na vašoj strani. Pljunite u lice toj evropskoj kulturetini i odbacite sve prljave rite njezine civilizacije koju Vi baš ovakav – tako odlično personifikujete. Oslobodite se te zavodljive napasti: balasta boemstva i vaskrsnite jedne noći kao Balkanac i Varvarin, čist i spreman za borbu – sa buzdovanom u mozgu sa novim duhom u ruci!...”

Ne zaboravimo da je Ujević u kafani preveo Prustovo „Traganje za izgubljenim vremenom”.

O Vinaverovim prevodima ne treba trošiti reči, koliko nas je obogatio dodirima sa velikanima duha iz sveta. A ovih dana u Šapcu su održani „Evropski dani jevrejske kulture u Šapcu”, iako ih više nema u „Malom Parizu”, kako nazivaju moj grad. A Vinaver je rođen, pohađao gimnaziju u Šapcu, i ostavio dubokog traga, kao i njegova porodica...

Jovan Rukavina,
Šabac