EU nemoćna pred falsifikatorima

Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina našle su se u statistikama Evropske komisije kao zemlje porekla falsifikovane robe koja se uvozi na teritoriji EU.

Severna Makedonija je u 2018. godini bila glavni izvor falsifikovanih alkoholnih pića, a BiH je druga najveća zemlja porekla za falsifikovanu ambalažu. U izveštaju koju je objavila EK navodi se da su u 2018. godini lažna i potencijalno opasna roba u vrednosti od gotovo 740 miliona evra zaustavljena na carinama EU, prenosi „Slobodna Evropa”.

Prema zvaničnim podacima ove institucije, u 2018. godini zadržano je skoro 27 miliona artikala.  Broj presretanja lažne robe koja se uvozi na teritoriji EU povećan je u protekloj godini, zbog velike količine malih paketa u ekspresnom i poštanskom prometu. Prema zvaničnim podacima EK, Severna Makedonija je bila glavni izvor falsifikovanih alkoholnih pića, jer je iz te zemlje stiglo više od 60 odsto falsifikovanih alkoholnih pića.BiH je, prema statistikama EK, druga najveća zemlja porekla za falsifikovani ambalažni materijal, posle Kine, sa skoro 78 odsto takve robe.

Turska je bila izvor ostalih pića, parfema i kozmetike, a Kina ostaje i dalje glavna zemlja izvora za robu koja krši prava intelektualne svojine. Pjer Moskovici, komesar za ekonomska i finansijska pitanja, naglasio je kako posao evropskih carinika u otkrivanju krivotvorene robe postaje dodatno teži kao posledica rasta malih paketa koji ulaze u EU putem internet prodaje. Inače, glavne kategorije zadržanih predmeta uključuju cigarete, koje su činile 15 odsto ukupnog broja konfiskovanih predmeta. Sledile su igračke za 14 odsto, ambalažni materijal devet odsto. Proizvodi za svakodnevnu ličnu upotrebu u kući, kao što su proizvodi za negu tela, lekovi, igračke i električna kućna dobra činili su gotovo 37 odsto ukupnog broja zaplenjenih predmeta.

Poslednji izveštaj Kancelarije za intelektualnu svojinu (EUIPO) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), iz marta ove godine, pokazao je da je 6,8 odsto uvoza u EU krivotvorena i piratska roba vredna 121 milijardu evra. Kako je preneo „Evroaktiv” ove informacije zasnovane su na podacima od oko pola miliona carinskih zaplena različitih međunarodnih organizacija.

Među plagijatima sve je više farmaceutskih proizvoda, hrane, pića i medicinske opreme, zbog čega su vlasti upozorile da mogu postojati potencijalno ozbiljni rizici po sigurnost i zdravlje. U poređenju s prethodnim izveštajem, zabeležen je rast u svetu od 3,3 odsto i 1,8 procenata u Evropi. Nelegalna trgovina inače je u konstantnom rastu od 2013. godine.

Države koje su najviše pogođene zbog ovog rastućeg trenda su: Francuska, Italija, Nemačka, Velika Britanija i Španija, mada je većina kompanija čiji se proizvodi falsifikuju iz Amerike.